Kako telo reaguje na lenjost?

Povezane objave

• Nutritivna dijeta koja jača imunitet 23/03
• Da li su depresija i anksioznost zarazne? 21/02
• Sve blagodeti semena i korena samonikle biljke 25/04

Jedan od prvih upozorenja da je telu neophodna šetnja su otečeni kapci. Slaba pokretljivost, odnosno dugotrajno sedenje ili ležanje utiče na zadržavanja vode u organizmu. Te prema studijama, predugo spavanje i izležavanje nije bezazleno. Ukoliko ne možete da šetate više od 15 minuta dnevno, stručnjaci preporučuju jogu, jer asane vrše pritisak na glavu i pojačavaju cirkulaciju. Da telo paniči upozorava i neredovni odlasci u toalt, tačnije pojava zatvora.

Šetnje ili vežbe pomažu redovom pražnjenju creva, što znači ako dugo sedite, potrebno je više vremena da hrana prođe kroz debelo crevo. Redovno kretanje poboljšava efikasnost digestivnog trakta, pa čak i jednostavna istezanja od svega pet minuta, nekoliko puta na dan, mogu sprečiti ovaj problem

Zaboravnost je, kažu stručnjaci, u direktnoj vezi sa dugotrajnim sedenjem. Istraživači su otkrili promene, kod ljudi koji vode neaktivan način života, u strukturi mozga i to u području medijalnog slepoočnog režnja. Taj režanj odgovoran je za sposobnost pamćenja. Pokret je tajna otpuštanja napetih zglobova i upravo će vežbanje ublažiti simptome artritisa i osteoartritisa. Pacijentima sa hroničnim bolovima u kolenima savetuje se da jačaju mišiće kako bi postali fleksibilniji.

pročitajte još i : Prirodan način da se izborite sa stresom, anksioznošću i tugom!

Žudnja za slatkišima je u vezi sa neaktivnošću. Naime, fizička aktivnost je saveznik u borbi protiv želje za šećerom, jer se povećava energija i oslobađa endorfine, hormon sreće. Ovaj hormon zauzvrat značajno smanjuju žudnju za šećerom. Uporedo sa tim, dovoljno kretanja tokom dana pomaže i u uklanjanju simptoma depresije.

Vreme za vežbe

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je da bi odrasle osobe trebalo da imaju 150 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Deca i adolescenti bi trebalo da imaju prosečno sat vremena svaki dan nekih fizičkih aktivnosti. U vezi sa tim SZO je pokrenula kampanju Every Move Counts, kako bi skrenuli pažnju da je sve više onih koji su se prepustili “sedalačkom” načinu života. Oni navode i da svaka četvrta odrasla osoba i četiri od pet adolescenata nemaju dovoljno telesnih aktivnosti.

možda vas zanima i kojih su 10 navika ljudi koji nikada nisu pod stresom

SZO još preporučuje i da trudnice i majke nakon porođaja treba da imaju umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 150 do 300 minuta nedeljno. Odraslima starijim od 65 godina savetuju se vežbe za jačanje mišića i aktivnosti usredsređene na ravnotežu i koordinaciju i to svaki dan oko 20 minuta.

Gojaznost je posledica stresa?

Stručnjaci sa Univerziteta Jejl proučavali su odnos između stresnih događaja i promene težine kod ljudi. Nakon test perioda otkrili su da stres i anksioznost podstiču ljudsko telo da se nekontrolisano goji. Kako su naveli u studiji, stres može doneti dodatnih tri stotine kalorija, a što plastično znači da ima isti efekat kao kada se pojede dupli hamburger. Ovo istraživanje je otkrilo da stresa izaziva porast nivoa kortizola, ali i da prouzrokuje nalet gladi koji dovodi do prejedanja.

pročitajte još i : Top 6 stvari koje treba da znate o efektima stresa

Prema studiji istraživača sa Državnog Univerziteta Ohajo, ženama koje su pod stresom i koje konzumiraju visokokaloričnu i masnu hranu, kilogrami i masnoće se obično skladište oko struka. To su potvrdili i naučnici sa Kalifornijskog Univerziteta i Univerziteta Jejl.

Stres i visokokalorična ishrana usporavaju metabolizam i doprinose većem skladištenju masti, pa su tako žene, koje su bile pod stresom, sagorele 104 kalorije manje od onih koje se nisu suočavale sa stresnim situacijama. Iako to ne izgleda mnogo, stručnjaci upozoravaju da se na duže staze može dobiti i do 11 kilograma.