Masti jačaju imuni sitem. Koja je preporučena dnevna doza

Povezane objave

• Zanimljivosti ispijanja čaja 10/08
• Virusi vladaju: Kako sprečiti prehladu i grip? 05/02
• Biljke kao biološki filteri 12/01

Masti ulaze u strukturu svih ćelija i imaju veoma važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, ali se ne preporučuje da ih koristite u velikim količinama. 

Poznato je da utiču na absorpciju vitamina A, D, E I K. Imaju važnu energetsku ulogu, kao i ulogu u proizvodnji nekih hormona, ali ovo ne opravdava njihovo konzumiranje u velikim količinama. 

Internacionalne zdravstvene organizacije preporučuju da masti čine 30% naše ishrane. Od celokupnog unosa masti, dve trećine bi trebalo da budu nezasićene, od kojih je bitno uneti Omega 3 I Omega 6 nezasićene masne kiseline, dok zasićene masti ne bi trebale da premaše ostatak od jedne trećine.

Masti jačaju imuni sistem

Zasićene masti se preporučuju posebno kod prženja hrane, kad dolazi do pojave trans masti, koje su veoma štetne za organizam. Trans masti se generišu posebno ako za prženje koristite nezasićene masti, kao što je maslinovo ulje.

Lekari savetuju da ishrana i dece i odraslih treba da bude uravnotežena i da sadrži sve grupe nutrijenata (ugljene hidrate, proteine, masti). Paralelno, treba obratiti pažnju da budete fizički aktivni.

Masti su jako bitne za ishranu dece, pogotovu Omega 3 i Omega 6, koje igraju ulogu u  funkcionisanju i razvoju mozga, vida, rasta i drugim brojnim procesima. Kod dece se ne preporučuje isključivanje masti iz ishrane, čak i u slučaju gojaznosti, već treba povesti računa o količini unetih kalorija i vrsti nutrijenata, ali i o količini fizičke aktivnosti.

Kada su u pitanju odrasli, unos masti se može redukovati u slučaju gojaznosti ili kardiovaskilarnih problema, ali opet treba obratiti pažnju na kvalitet masti koje se unose.

Lekari napominju da ne treba ići do ekstrema i potpuno izbaciti masti da biste brzo smršali, zato što na taj način ozbiljno ugrožavate svoje zdravlje, nego je bolje biti strpljiv i malo redukovati unos masti.

Ono što je bitno napomenuti je da se i dobre masti, ukoliko se unose u velikim količinama pretvareju u one loše. S druge strane, ili loše masti treba da čine deo naše ishrane, ali u malim količinama. Poslednijih godina, dobrim mastima se smatraju nezasićene masti, a onim lošim trans i zasićene masti. Pokazalo se da trans masti mogu biti jako štetne i preporučuje se da ih unosimo u što manjim količinama.

Dobre masti su one biljnog porekla (orasi, kikiriki, bademi, pistaći, biljna ulja) i masne ribe (skuša i som).

Loše masti su one životinjskog porekla (svinjsko i ovčije meso, loj, mast, slanina) i treba ih konzumirati retko. Ove masti sadrže zasićene sasti, koje nisu tako loše po ljudski organizam ako se koriste u odgovarajućim količinama, ali i trans masti, za koje je dokazano da su povezane sa arterosklerozom.

Dan započnite sednvičom od integralnog hleba, na koji ćete staviti malo paradajza, maslinovog ulja, filet soma, zelenu salatu i malo limunovog soka. Za ručak pojedite parče pečenog mesa sa povrćem pripremljenim na pari ili ribu sa rižom. Za večeru napravite salatu od svežeg povrća, koju ćete preliti lanenim uljem, koje je bogato Omega 3 masnim kiselinama.

Između obroka, počastite se svežim sezonskim voćem, a ne zaboravite i na malu količinu orašastih plodova i semenki. Ne zaboravite samo da masnoće, bez obzira na to da li su dobro ili loše imaju 9kcal/g, tako da obratite pažnju kako na njihov kvalitet, tako i na količinu.

Kako navode lekari, prevelika konzumacija masti može uzrokovati povećanje holesterola i treiglicerida, što može uzrokovati infarkt.

Srčane bolesti su glavni razlog smrtnosti u svetu, a 80% njih bi se moglo sprečiti praktikovanjem zdravog stila života, koji pored izbalansirane ishrane podrazumeva i fizičku aktivnost.