Način na koji spavate u srednjim godinama povećava rizik od dobijanja demencije za 30 odsto

Povezane objave

• Naučnici podigli “uzbunu” zbog prvog svetskog robota s “mozgom” 03/02
• Kako mozak inteligentnih ljudi funkcioniše? 27/11
• Nova otkrića arheologa: Ljudi su mnogo ranije migrirali iz Afrike? 26/01

Rani simptomi demencije mogu biti suptilni i nejasni i možda neće biti odmah očigledni. Nažalost, kada su očigledni često je prekasno. Obezbeđivanje svega što možete da uradite da sprečite ovo stanje je relevantno za većinu i moglo bi značiti drastičnu promenu navika što se tiče spavanja, zbog iznenađujuće veze koju je utvrdilo istraživanje.

Naime, demencija se odnosi na skup simptoma povezanih sa propadanjem mozga. Najčešći uzrok demencije je Alchajmerova bolest, poremećaj mozga koji polako uništava pamćenje i veštine razmišljanja.

Nova studija se bavila određenim navikama u srednjim godinama i kako bi one mogle povećati rani početak bolesti. Istraživanje koje je predvodila doktorka Severin Sabija sa Inserma i Univerzitetskog koledža u Londonu, ispitala je kako obrasci spavanja u ranijim godinama života mogu uticati na pojavu demencije decenijama kasnije.

Studiju je delimično podržao NIH-ov Nacionalni institut za proučavanje starenja (NIA) i pojavila se u Nature Communications.

Istraživači su generisali podatke od skoro 8.000 ljudi u Velikoj Britaniji počevši od onih starih 50 godina. Učesnici su procenjeni na osnovu širokog spektra merenja, uključujući odgovor na pitanje koliko spavaju noću, što je urađeno u šest navrata između 1985. i 2016.

Da bi procenili tačnost ovog samoizveštavanja, neki od učesnika su nosili akcelerometre kako bi objektivno merili vreme spavanja. Tokom studije, 521 učesniku je dijagnostikovana demencija, u proseku od 77 godina. Rezultati istraživanja su pokazali da su ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama, koji su spavali šest sati ili manje, bili u većem riziku od razvoja demencije kasnije u životu. U poređenju s onima koji spavaju normalno (definisano kao sedam sati), ljudi koji se manje odmaraju svake noći imali su 30 odsto više šansi da pate od demencije.

Druge studije sugerišu da obrasci spavanja ranije u životu mogu doprineti kasnijem riziku od demencije. I nedovoljna količina sna, kao i spavanje duže od proseka, povezani su s većom verovatnoćom razvoja demencije. Međutim, bilo je teško utvrditi da li ove promene sna doprinose bolesti ili jednostavno odražavaju rane simptome.

„Mnogi tretmani koji su predloženi za poboljšanje kvaliteta sna uključuju promene u načinu života“, kaže Alchajmerovo društvo. Zdravstvena dobrotvorna organizacija je dodala: „Redovni režimi spavanja, uobročenost i način ishrane, vežbanje i izlaganje jarkom svetlu ujutru, načini su na koje možete poboljšati kvalitet sna. „Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se pokazalo da li ove aktivnosti utiču na rizik od demencije ili progresije bolesti.