Buđ i mikrotoksini

Povezane objave

• Znakovi prehlade koje ne smete zanemariti 05/12
• Koliko je štetno sedenje prekrštenih nogu? 10/11
• Kako voditi računa o koži lica zimi? 20/12

Letnji period zahteva bolje skladištenje hrane i veće mere opreza kada je ista u pitanju. Visoke temperature pogoduju bakterijama i gljivicama, što dovodi do kvarenja hrane. Uz ovo, postoje i namirnice na kojima se lakše stvara buđ, a koja oslobađa  mikotoksine, odnosno otrove, koji podstiču upalne procese u ljudskom telu.

U vrhu liste takvih su proizvodi koji sadrže laktozu ili gluten. Buđ se stvara još i u prostorima, posebno na mestima koja su vlažna i mračna, u podovima, tepisima i zidovima. Male količine buđi ne mogu ozbiljno da naštete zdravlju čoveka. Međutim, dugotrajna izloženost buđi i njenim toksinima, među kojima su Stachybotrys, Aspergillus, Fusarium i citrinin, izaziva ozbiljne zapaljenske procese u organizmu. Stručnjaci napominju da ovi mikotoksini nisu ona vrsta buđi koja nastaje na mlečnim proizvodima kojima je istekao rok trajanja.

Lekari napominju i da ne reagujemo svi isto na buđ. Osobe koje imaju neku od autoimunih bolesti teže se bore sa buđi i mikrotoksinima, za razliku od većine ljudi, kojima je mehanizam detoksikacije snažan. Jedan od simptoma da je osoba dugo bila izložena ovim otrovima je i pojava hroničnog umora.

Takođe, ova vrsta “trovanja” često pokazuje znake drugih bolesti te se samim tim i teže otkriva uzrok kada je zdravlje narušeno. Lekari savetuju da se najpre proveri domaćinstvo ili radno mesto obolelog, kako bi se utvrdilo da li ima buđi, a i sama hrana koju isti konzumira. Dešava se baš da namirnice budu odgovorne za nastale reakcije i upalne procese u telu.

Na koje namirnice treba obratiti pažnju

Kafa – zrna kafe mogu da sadrže mikotoksine i zato treba kupovati onu čiji je proizvođač na etiketi naglasio da su urađena ispitivanja na mikotoksine. Takođe, prženjem se ne mogu uništiti mikrotoksini.

Pirinač – namirnica koja je “najsklonija” mikrotoksinima. Kako bi bili sigurni da ne trošite kontaminiranu, treba kupovati onaj iz organske proizvodnje.

Suvo voće – zbog vlage suvo voće je idealno za stvaranje buđi. U potencijalno opasne spadaju grožđe, kajsije, urme i smokve. Ukoliko niste sigurni koliko dugo stoji takvo voće, odaberite sveže voće ili smrznute bobice.

možda vas zanima i: Šta su kućni toksini?

Orašasti plodovi – iako prebogati hranjivim materijama, orašasti plodovi, poput kikirikija, brazilskog i indijskog oraha, kao i sam orah, podložniji su stvaranju buđi. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se bace svi oni plodovi koji su promenili boju, deluju smežurano ili imaju promene po sebi. Takođe, savetuje se i da se pre jela orašasti plodovi potope u vodu kako bi se razgradili mikotoksini.

Prerađeno meso – u pojedinim vrstama suvog mesa mogu se pronaći mikotoksini životinja. Ukoliko ne znate poreklo mesa, odnosno čime se životinja hranila, savet je da se meso prokuva pre dalje upotrebe.

Kukuruz – spisak namirnica koji se dobijaju od ove sirovine je dugačak. No posebnu pažnju treba obratiti na tortilje, kokice, kukuruz u klipu, sirup ili skrob. Stručnjaci savetuju da se smanji unos kukuruza ili da se kupuje onaj iz organske proizvodnje.

Uz sve ovo postoji i alergija na buđ koja je odgovor imunog sistema na spore buđi. Udisanje spora buđi iz vazduha, telo stvara antitela. No, ne izazivaju sve vrste buđi alergiju, ali ne treba prepuštati slučaju i treba je eliminisati u samom nastanku.