Raste broj urbanih farmera u vreme izolacije

Povezane objave

• Konkursi Ministarstva kulture i informisanja 10/02
• Uskoro počinje 8. “Cinema City” festval 26/06
• Bogati a ne siromašni predstavljaju glavni problem kada je o emisiji ugljen-dioksida reč 08/11

Zbog mera izolacije sve više stanovnika grada odlučuje da gaji povrće i voće u svom domu, što može dati dugotrajan impuls urbanoj poljoprivredi.

Zbog svega što se dešava, panika je uticala na povećanu kupovinu, što je dovelo do pražnjenja rafova u supermarketima i povećane kupovine semena.

“Sve više ljudi razmišlja o tome odakle dolazi njihova hrana, koliko se lako može prekinuti isporuka i šta da urade da bi smanjili nedostatak namirnica”, izjavio je arhitekta koji je osmislio najveću urbanu farmu u Aziji, na krovu jedne zgrade u Bankoku. 

Urbanisti i vlade bi trebali da se pozabave time na koji je način iskorišćen teren u gradovima. Urbana arhitektura bi mogla da poboljša sigurnost hrane, može smanjiti efekte klimatskih promena i smanjiti stres.

Prema Ujedinjenim Nacijama, 2050. godine, će preko dve trećine stanovništva živeti u gradovima. Urbana poljoprivreda bi mogla biti esencijalni uslov za ishranu ovolikog broja ljudi, pošto ima potencijal da proizvede 180 miliona tona namirnica godišnje, odnosno 10% od svetske proizvodnje povrća.

U Singapuru, jednoj od najbogatijih država u Aziji, koja uvozi preko 90% namirnica, urbana poljoprivreda je odjednom postala popularna. Planira se da do 2030. godine ovaj grad proizvodi 30% namirnica koje njeni građani koriste.

Pandemija koronavirusa je ukazala na to da se prekidi u transportu namirnica mogu desiti bilo kad, pa je povećan interes za lokalnom proizvodnjom.