Raste broj urbanih farmera u vreme izolacije

Povezane objave

• Ambasador Nemačke Šib i ministar Branko Ružić potpisali sporazum o saradnji 25/01
• IT FEST JUNIOR 2024: Osnovci, prijavite se za besplatnu Zimsku školu programiranja, elektronike i multimedije 14/02
• Privredno-politički forum za studente 18/02

Zbog mera izolacije sve više stanovnika grada odlučuje da gaji povrće i voće u svom domu, što može dati dugotrajan impuls urbanoj poljoprivredi.

Zbog svega što se dešava, panika je uticala na povećanu kupovinu, što je dovelo do pražnjenja rafova u supermarketima i povećane kupovine semena.

“Sve više ljudi razmišlja o tome odakle dolazi njihova hrana, koliko se lako može prekinuti isporuka i šta da urade da bi smanjili nedostatak namirnica”, izjavio je arhitekta koji je osmislio najveću urbanu farmu u Aziji, na krovu jedne zgrade u Bankoku. 

Urbanisti i vlade bi trebali da se pozabave time na koji je način iskorišćen teren u gradovima. Urbana arhitektura bi mogla da poboljša sigurnost hrane, može smanjiti efekte klimatskih promena i smanjiti stres.

Prema Ujedinjenim Nacijama, 2050. godine, će preko dve trećine stanovništva živeti u gradovima. Urbana poljoprivreda bi mogla biti esencijalni uslov za ishranu ovolikog broja ljudi, pošto ima potencijal da proizvede 180 miliona tona namirnica godišnje, odnosno 10% od svetske proizvodnje povrća.

U Singapuru, jednoj od najbogatijih država u Aziji, koja uvozi preko 90% namirnica, urbana poljoprivreda je odjednom postala popularna. Planira se da do 2030. godine ovaj grad proizvodi 30% namirnica koje njeni građani koriste.

Pandemija koronavirusa je ukazala na to da se prekidi u transportu namirnica mogu desiti bilo kad, pa je povećan interes za lokalnom proizvodnjom.