Uticaj korone na svetsku ekonomiju

Povezane objave

• Obavezne školske uniforme, novi predmeti… Koje sve novine očekuju đake u septembru? 08/08
• Roditelji se protive online nastavi i kombinovanom modelu! 30/07
• Prosvetari nisu potpisali kolektivni ugovor 30/01

Dok nam je svima prioritet zdravlje ljudi, ne možemo ignorisati činjenicu da je koronavirus uzdrmao svetsku ekonomiju. Sada je lako videti da većina zemalja jednostavno nije bila dobro pripremljena da se nosi sa pandemijom svetskih razmera i posledice će se verovatno videti još dugo vremena. Kako bi sprečile širenje virusa i sačuvale živote, zemlje su uvele razne restriktivne mere. Međutim, mnoge od ovih mera dovele su do recesije. Ali, da li su svi pogođeni jednako i da li je iko dobro prošao kroz sve ovo?

Ko je najgore pogođen pandemijom?

Ne iznenađuje podatak da je turizam jedna od najgore pogođenih industrija. Zatvaranje granica je dovelo do praktično potpune obustave putovanja i najposećenije destinacije su bile suočene sa izuzetno velikim gubicima u 2020. godini. Pad u broju međunarodnih turista proizveo je gubitak od oko 2.400 milijardi dolara za međunarodni turizam kao i sve sektore koji zavise od njega. Štaviše, svetski BDP bi mogao da izgubi više od 4.000 milijardi dolara 2020. i 2021. godine, prema izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju u saradnji sa Svetskom organizacijom UN za turizam.

Međutim, turizam nije jedina grana koja se našla ugroženom. Ugostiteljstvo takođe nije moglo da funkcioniše punom parom zbog raznih restrikcija radnog vremena i broja gostiju. Vlasnici kafića i restorana našli su se u teškoj situaciji, primorani ponekad i da otpuštaju radnike i zatvaraju firme.

Industrija i trgovina su bile na udaru takođe. Kina, najveći svetski proizvođač i izvoznik, naširoko je zatvarala fabrike za proizvodnju. Širom sveta je došlo do nestašice raznih proizvoda i komponenata, delimično zbog zatvaranja granica, delimično zbog zatvaranja kompanija. Zbog gubitka posla i nedostatka prihoda, došlo je i do pada u potražnji.

Koje industrije su izvukle korist?

S druge strane, postoje i sektori koji su uspeli da napreduju i profitiraju tokom ovog teškog perioda. Na primer, dok su prodavnice imale ograničeno vreme, ako su uopšte mogle da rade, kupovina preko interneta je procvetala. Bilo da je preko telefona ili računara, ovaj način kupovine postaje sve popularniji iako je bio u usponu i pre pandemije. Ovaj pristup znači da možemo bezbedno da kupimo sve od kuće, bez odlaska u trgovinu ili prodavnicu gde smo okruženi drugim ljudima i izloženi riziku. Ova promena u navikama dovela je do toga da je svetski prihod ove industrije dostigao 3.900 milijardi dolara 2020. godine.

Države širom sveta su uložile milijarde dolara u istraživanje kovida-19, lekova i vakcina. Sve to je pomoglo vodećim proizvođačima vakcina da zarade. Na primer, dok neki proizvođači rade na neprofitnoj bazi, kompanija Fajzer koja proizvodi jednu od vodećih vakcina najavila je da očekuje 26 milijardi dolara prihoda 2021. godine. Monopol nad vakcinama je i drugim proizvođačima doneo ogromne zarade.

Kako države pomažu svojim građanima?

Svesne situacije u kojoj su preduzetnici, države su odobrile razne mere pomoći privredi. Na primer, Vlada Srbije je u martu 2020. godine usvojila paket pomoći vredan oko 5,1 milijardi evra. Tu su uvedene poreske olakšice kao što je odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, poreza na dobit i poreza na imovinu. Takođe je pružena pomoć malim privrednicima kroz isplatu tri minimalne zarade i onima koji su dobili otkaz zbog ove situacije u obliku 50 odsto minimalne zarade u trajanju od tri meseca.

Zatim je država u februaru 2021. godine usvojila treći paket ekonomskih mera pomoći vredan 249 milijardi dinara. Ova pomoć je iskazana u vidu jednog ili jednog i po minimalca za ugostitelje, turističke agencije, hotele, odmarališta i rentakar agencije te preduzetnike i zaposlene u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima. Pomoć od 60 evra dobili su i svi nezaposleni koji su prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Kao rezultat ovih olakšica, u Srbiji je industrijska proizvodnja u 2020. godini bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini, a registrovano je 50.500 više zaposlenih. Uz to, veoma mali broj firmi je trenutno u stečaju ili likvidaciji. Kada se sve ovo sabere, prema podacima Vlade Republike Srbije, država je imala pad BDP-a od samo jedan odsto prošle godine – najbolji ekonomski rezultat u Evropi.

Šta očekivati u budućnosti?

Godinu i po dana posle proglašenja pandemije, svetska ekonomija se polako oporavlja od najgore recesije u poslednjih 80 godina. Očekuje se da će SAD i Kina doprineti porastu svetskog BDP-a od 5,6%. BDP Sjedinjenih Država očekuje porast od 6,8 odsto dok kineska ekonomija nije ni osetila ovu krizu i očekuje porast od 8,5% u odnosu na prošlu godinu.

Međutim, dok se razvijenije zemlje polako vraćaju u normalu i ostvaruju bolje ekonomske rezultate, ovaj napredak neće biti ujednačen širom sveta. Mnoge zemlje još uvek čekaju na vakcinu i broj zaraženih ponovo raste što dovodi do novih zatvaranja. Štaviše, dok će zemlje u razvoju videti porast od 4,9 odsto u prihodu po glavi stanovnika, one sa nižim dohotkom neće osetiti nikakvu promenu. Takođe se očekuje da će oko 100 miliona ljudi otići u ekstremno siromaštvo.

Iako je pandemija kovida-19 ozbiljno ugrozila svetsku ekonomiju, velike sile se polako ali sigurno oporavljaju dok će najmanje razvijene zemlje osećati posledice još duže vreme.