I žene će hodati Mesecom?

Povezane objave

• Sve više VIDIMO vazduh koji dišemo 22/03
• Šta je grоznica Zаpаdnоg Nilа? 23/08
• Prvi Dečji festival zdravlja i znanja u Beogradu 02/04

Od 1961. godine u svemiru je bilo 556 ljudi, a tog broja njih 65 bile su žene i to uglavnom iz USA (njih 40). Međutim, u sklopu programa Apolo, na Mesecu je, od 1969. do 1972. godine, boravilo 12 astronauta, ali među njima nije bila nijedna žena. Kako je objašnjeno, tada Američka svemirska agencija (NASA) nije primala astronautkinje… Danas su, malo, drugačija vremena, te NASA želi da pošalje ženu na Mesec.

Nil Armstrong je 1969. godine prvi zakoračio na mesečevo tlo, a u konkurenciji za to je sada 17 žena iz celog sveta. NASA je i službeno predstavila, prošle godine, svoj plan, vredan 28 milijardi dolara za povratak astronauta na Mesec do 2024. godine. U sklopu programa je i deo pod nazivom Artemis/Artemida, i upravo u tom delu je definisana ideja o prvoj astronautkinji na Mesecu. Inače, astronauti će putovati u letelici Orion, koja će biti lansirana raketom Space Launch System (SLS).

pročitajte još i : Belgijski sir odleteo u svemir

Prva arapska astronautkinja

Nura al-Matruši je nova astronautkinja u programu Svemirskog centra Mohamed bin Rašid iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj izbor uveo ju je u istoriju, kao prvu arapsku astronautkinju. Tu vest je objavio premijer UAE šeik Mohammed bin Rašid al Maktum na svom Tviter nalogu. Od 4.000 kandidata, izabran je i Mohamed al-Mula koji će, zajedno sa koleginicom, trenirati sa NASA-om, u budućim istraživanjima svemira.

Nura al-Matroši rođena je 1993. godine i diplomirala je mašinstvo na Univerzitetu Ujedinjenih Arapskih Emirata, a radi kao inženjerka u Nacionalnoj naftnoj kompaniji. Njen kolega Al-Mula rođen je 1988. godine i radi u policiji Dubaija, gde je ujedno i šef njihovog sektora za obuku, preneo je CNN.

pročitajte još i : Pogledaj mobilni telefon Međunarodna svemirska stanica je iznad naše glave!

Prva žena u svemiru

Ruska astronautkinja Valentina Tereškova, lansirana je 1963. godine u svemirskom brodu Vostok 6, na dva dana, 22 sata i 50 minuta. Tokom misije, Tereškova je 48 puta obletela oko Zemlje. Njen let ušao je u legendu, ali posle mnogo godina kada je priznala da joj skafander nije odgovarao, kao i da je pri sletanju upala u jezero.

Inače, zbog loše materijalne situacije u kojoj se našla porodica, ova Ruskinja je morala da napusti školu i da se zaposli kao radnica u tekstilnoj industriji. Međutim, slobodno vreme je koristila za bavljenje padobranstvom. A, to je bio i razlog da Sovjetskom svemirskom centru u Moskvi pošalje pismo u kojem je objasnila da želi učešće u svemirskom programu. Od 400 prijavljenih, izabrana je uz još četiri devojke. Nakon rigoroznih treninga Tereškova je odabrana da za let u svemir. Tereškova je naknadno diplomirala i doktorirala, nakon čega je radila u svemirskoj industriji Rusije.

Prva Amerikanka u svemiru

Dve decenije kasnije još jedna žena je odletela u svemir. Seli Rajd (1951. – 2012.) je poletela kao članica posade spejs šatla Challenger i to 1993. godine. U to vreme imala je 32. godine, a sem što je bila prva Amerikanka, bila je i najmlađi NASA-in astronuat u svemiru.

Ona se prijavila na oglas NASA- e za astronauta 1977. godine, što je bio prvi put da je američka svemirska agencija prihvatala prijave civila, ali i žena. Učestvovala je u ukupno dve misije u svemiru i tamo je provela skoro 350 sati. Na Stafordu najpre je 1973. godine diplomirala fiziku i englesku književnost, a 1978. godine je doktorirala astrofiziku. Nakon što se  povukla iz svemirskog programa, postala je profesorica i direktorica California Space Institutea u San Dijegu, a 2001. godine otvorila je svoju kompaniju Sally Ride Science.

pročitajte još i : Naučnici napravili “svemirske cigle za kuće na Mesecu!

I Kina ima astronautkinju

Tridesetogodišnja Liju Jan, inače pilot borbenog aviona, prva je Kineskinja koja je poletela u svemir. Ali i 57. žena na svetu koja je to učinila do danas. Ona je 2012. u svemirskoj letelici  Sendžu-9 sa dvojicom kolega izvela prvi (kineski) svemirski let.

Ono što iznenađuje je činjenica da se Kina, od relativno skoro, svrstava na spisak zemalja koje imaju žene astronaute.  Liju Jang se namučila kako bi se pridružila muškoj posadi na svemirskom letu. Ona potiče iz siromašne kineske provincije, a tokom svoje službe kvalifikovala se za četiri tipa aviona, ali i ispunila je i poslednji uslov: rodila je dete prirodnim putem (?!). U trci za prvu kinesku astronautkinju bilo je ukupno 15 žena.

Još par…

Na listi žena su još i Džudit Resnik koja je provela 145 sati u orbiti. Nažalost, poginula je tokom uzletanja, 1986. godine.  Spejs šatl Čelindžer eksplodirao samo 73 sekunde nakon poletanja.

Mej Džemison Kerol je bila prva crnkinja koja je poletela u svemir i to 1992. godine. Služila je u mirovnim snagama od 1985. do 1987. godine, a oprobala se i kao glumica. Imala je ulogu u jednoj epizodi serije Zvezdane staze: Sledeća Generacija. Mnogo važnije je što ima devet počasnih doktorata u nauci, inženjerskim i humanističkim.

Inače, od 1961. godine Amerika je poslala najviše žena u svemir,  dok je iz Engleske samo jedna astronautkinja putovala među zvezdama. Žene čine samo 14 odsto istraživačkih letova u svemirska prostranstva. A zemlja koja ima jednako poražavajući procenat po tom pitanju je Nemačka – od ukupno 11 ljudi, nijedna žena nije letela u svemir.