Svetski dan humanitaraca

Povezane objave

• Rakija, baget i krompirići na listi UNESCO? 03/04
• Naučnici korak bliže ka kontrolisanju energije dobijene iz nuklearne fuzije 02/02
• Podizanje nivoa bezbednosti učenika u Novom Sadu 26/02

Evropska komisija saopštila je povodom Svetskog dana humanitaraca da je od početka godine zabeleženo više od 100 ozbiljnih napada na humanitarne radnike. Što se tiče prošle godine život je izgubilo 108. a kidnapovano je 125 humanitaraca.

Humanitarni radnici su u svakoj krizi najveća podrška na koju ugroženi računaju, tako je i u ovoj, kada je reč o pandemiji koronavirusa. Zato humanitarni radnici ne mogu da budu meta, a međunarodno humanitarno pravo (MHP) mora da se poštuje u svim konfliktima širom sveta, navedeno je u zajedničkoj izjavi šefa evropske diplomatije Žozepa Borela i komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčiča.

Oni preciziraju i da će Evropska komisija obezbediti humanitarno finansiranje od gotovo 11,5 milijardi evra za period 2021-2027. godine, ali će i nastaviti da pruža podršku onima kojima je najpotrebnija. Ujedinjene nacije procenjuju da će humanitarna pomoć u 2021. biti potrebna za gotovo 235 miliona ljudi, što je za 40 odsto više nego 2020. i gotovo tri puta više u odnosu na 2014. godinu.

Svake godine, 19. avgusta obeležava se Svetski dan humanitaraca, a ustanovljeno je 2003. godine, u znak sećanja na 22 osobe koje su poginule u bombaškom napadu na sedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu, glavnom gradu Iraka.

Kako navodi Delegacija EU u Srbiji, na svom sajtu, opasnosti sa kojima se oni svakodnevno suočavaju su napadi, otmice i ubistva. Tokom 2014. godine, 329 humanitarnih radnika bilo je izloženo napadu, od čega je više od trećine izgubilo život. Spašavanje života ne bi trebalo da se plaća životom. I zbog toga, na Svetski dan humanaitarnih radnika sećamo se hrabrih muškaraca i žena poginulih dok su obavljali humanitarni rad.

Humanitarne krize su ozbiljnije, jer se broj prirodnih katastrofa i sukoba uvećava. Potrebe žrtava su stvarne, a životi zaista ugroženi. Komisija još ukazuje i da je svaki napad na humanitarne radnike kršenje Međunarodnog humanitarnog zakona, dokumenta obavezujućeg za sve države učesnike sukoba i nedržavne aktere u sukobu.

Više od 40 godina, Evropska unija pruža humanitarnu pomoć i, zajedno sa svojim državama članicama, danas je najveći donator humanitarne pomoći u svetu. Preko svog Ureda za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO), Evropska unija gotovo svake godine pruža pomoć za oko 100 miliona žrtava prirodnih katastrofa i sukoba u više od 80 država. Pomoć se pruža u partnerstvu sa više od 200 humanitarnih organizacija, uključujui nevladine i međunarodne organizacije, Ujedinjene nacije i društva Crvenog krsta.

Pomoć Evropske unije je zasnovana isključivo na potrebama pogođenih i zasnivana je na humanitarnim principima nepristrasnosti, neutralnosti, humanosti i nezavisnosti. A, sve države članice EU su ratifikovale četiri Ženevske konvencije i njihove dodatne protokole. EU je takođe jedina organizacija koja je 2005. usvojila smernice za promovisanje poštovanja MHP.

EU je 2018. objavila i prvi izveštaj o primeni Smernica, koji je vidljivije demonstrirao širok spektar mera koje EU preduzima u cilju podrške MHP. Humanitarne akcije EU zasnovane su na 4 glavna stuba:

• Direktna podrška korisnicima: kontinuitet nege i pristup
• Direktna podrška zdravstvenim ustanovama: radovi na rehabilitaciji sigurnijih prostorija i distribucija kompleta ranjenih oružjem
• Podizanje svesti i zalaganje za međunarodno humanitarno pravo: prikupljanje i dokumentovanje napada i traženje kontakta sa relevantnim akterima
• Izgradnja kapaciteta kako bi zdravstvena zaštita postala otpornija.