Od modernog života do života u prašumi

Povezane objave

• Autizam može da utiče na čulo mirisa 01/12
• Može li stomak zaista da pukne usled prejedanja? 11/12
• Slobodno vreme: Naučite da gledate u šolju kafe! 29/08

Upoznajte čoveka po imenu Mik Dodž. Mik je proveo 25 godina u potpunosti van civilizacije, živeći u prašumi. On je bivši marinac koji je napustio svoj posao mehaničara vojne opreme u jednom vojnom objektu u  Americi i odlučio se za alternativniji način života.

“Ovo je moja strast”, kaže Dodž.

Dodž pripada narodu starosedelaca Prašume Hoh, koja se nalazi na zapadu države Vašington. Njegovi preci su prvobitno naselili tu oblast. Dodž je odrastao putujući svetom, pritom razvijajući avanturistički duh, kao i strast za fitnesom i zdravim načinom života.

U 62.godini života, Dodž nema više vremena da odlazi u teretanu ili da vežba. Njegova teretana je Teretana Zemlja, kako je zove, odnosno priroda oko njega. On ne nosi cipele, već hoda bosonog po potocima, provlačeći se između drveća. Ne nosi obuću, jer kaže da ga stopala bole.

“Noge su me mnogo bolele. Bolele me toliko da sam jedva mogao da se krećem, a ja sam osoba koja je oduvek volela da hoda i trči kada sam osećao stres svog tog modernog života. Hoh je za mene dom. Zato sam odlučio da odem svom domu, kako bih izlečio svoje noge.”

Rezultati su se pokazali vrlo brzo. Ne samo da više nisam osetio bol u stopalima, već je bol u leđima, vratu i gotovo sav bol u srcu nestao, i za veoma kratko vreme ja sam bio sposoban ponovo da trčim, zakoračio sam daleko izvan stresnog života modernog sveta. Plesao sam kao vatra, trčao sam kao vetar, osećao se jak kao stena i kretao sam se kao reka, a bilo je potrebno samo da oslobodim svoja stopala i pustim Zemlju da ih izleči.”

Naravno, Miku nije oduvek odgovaralo hodanje bez obuće. U ranijim pokušajima, tri puta je povredio svoja stopala. Jednom je pokušao da trči bosonog pa je zamalo ostao bez prstiju usled promrzline. Ova bolna iskustva su ga naučila važnim lekcijama.

Dodž je izuzetno praktičan čovek i to je ono što mu je pomoglo da preživi. U vlažnim uslovima života, on nosi odevne predmete napravljene od plastičnih materijala, kako bi se zaštitio od kiše. “Umetnost života ovde je uspevanje da ostanete suvi”, rekao je. Takođe, praktičan je u vidu ishrane, jer jede sve što mu se nađe pod rukom.

“Ja sam svaštojed, mogu da jedem zaista mnogo različitih stvari, što znači da dopuštam svom praznom stomaku da me vodi u otkrivanje raznih vrsta hranljivih materijala. Kada kuguar ubije losa, cela šuma dolazi da se nahrani. I ja radim upravo to.”, rekao je.

Usled njegovog načina života, ljudi ga često doživljavaju kao ludog pustinjaka i usamljenika, ali se teško može reći da on živi u izolaciji. On provodi svoje vreme sa zajednicom planinara. “Na svom putovanju, ostvario sam zaista mnogo divnih veza sa ženama, stvarajući jake bratsko-sestrinske odnose sa njima”, rekao je. “Možda ne mogu baš uvek da shvatim o čemu oni pričaju, ali ako njihove duše dodiruju Zemlju, to itekako osetim i shvatam.”

Mik kaže da mu ne nedostaje civilizacija, ali on je zapravo ni ne izbegava. “Ne postoji način da pobegnete od nje. Zaista je važno da naučite kako da se distancirate od elektronike, mašina, zidova koji guše, čak i onda kada se nalazite u civilizaciji.”

Život Mika Dodža je prikazan u novoj seriji na programu Nacionalne Geografije koja se zove Legenda o Miku Dodžu. Ova emisija opisuje sve njegove avanture u planini.

“Moja porodica je započela tradiciju umetnosti života Dodž civilizacije. Sve što ja treba da radim jeste da pustim svoja stopala da me vode mom domu”, rekao je Dodž.