Želite da budete srećniji i pametniji? Odgovor postoji

Povezane objave

• Koje je najhladnije mesto u našem Sunčevom sistemu? 17/04
• Intervalne vežbe visokog intenziteta ili vežbe snage – šta je bolje? 23/04
• Koje životinje bi mogle da zamene ljude na mestu dominantne vrste na planeti? 15/01

Želite da budete i srećniji i pametniji? Nauka kaže da prvo treba da uzmete zalogaj tuge, anksioznosti ili stresa, ili što bi rekao veliki Njegoš: “Čašu meda jošt niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.”

Istraživanja pokazuju da doživljavanje širokog spektra emocija neće samo poboljšati vaše opšte blagostanje, već će vas učiniti pametnijim. Evo najočitije rečenice koju ćete danas pročitati: Svi bi želeli da budu srećniji, makar samo zato što je sreća dobra za njih.

Malo manje očigledno je kako zapravo kvantifikovati svoj nivo sreće, ili kako kvantifikovati ispunjenje? Ili, kako kvantifikovati opšte zadovoljstvo životom? Čak i u tom slučaju, trebalo bi da stoji rezon da srećniji ljudi jednostavno češće doživljavaju osećanje sreće nego manje srećni ljudi. Ili možda ne?

Prema studiji iz 2014. objavljenoj u Journal of Experimental Psychology, redovno doživljavanje raznih emocija dovodi do boljeg ukupnog mentalnog (i fizičkog) zdravlja. Ključ je u ravnoteži: doživeti trenutke radosti, zahvalnosti, čuđenja i razonode, kao i trenutke stida, straha, stresa, pa čak i besa. Uradite to, i kako pišu istraživači: Ljudi su notorno brzi u prilagođavanju i navikavanju na stalno izlaganje datom pozitivnom emocionalnom iskustvu; pozitivna iskustva koja su raznovrsna mogu biti mnogo otpornija na to.

Otkrili smo da su raznolikost i relativno obilje emocija koje ljudi doživljavaju nezavisna i integralna komponenta ljudskog emocionalnog ekosistema, koji podrazumeva i mentalno i fizičko zdravlje. Ili, jednostavnije rečeno, redovno doživljavanje padova i loših trenutaka u životu, čini da još više cenite povremene uspone, a praksa koju steknete od doživljavanja negativnih emocija učiniće da budete otporniji na padove.

Doživljavanje različitih emocija može vas učiniti srećnijim

Doduše, to je prilično smela tvrdnja, koja je naterala istraživače da tvrde da je gore navedeno istraživanje pogrešno. Jedan je napisao: „Izgleda da se nalazi istraživača mogu svesti na nešto više od skupa računarskih i statističkih artefakata. Međutim, ako ostavimo na stranu akademsko teranje maka na konac, ova premisa ima smisla: učinite sve što možete da izbegnete negativne emocije i kada se loše stvari neizbežno dogode, taj trenutak možete osećati kao razoran.

Učinite sve što možete da izbegnete situacije koje bi mogle da budu stresne, neprijatne ili pomalo zastrašujuće, a onda ćete biti manje sposobni da se efikasno nosite s tim emocijama kada se dogode. Novo istraživanje podržava ovu poziciju.

Studija iz 2021. godine pokazala je da je angažovanje u različitim dnevnim aktivnostima povezano sa doživljavanjem šireg spektra emocija, a samim tim i povećanjem nivoa sreće i zadovoljstva životom.

Obavljanje raznoraznih stvari, redovno isprobavanje različitih stvari, prirodno vas stavljaju u situaciju u okviru koje ćete iskusti širi raspon emocija, kako pozitivnih, tako i negativnih, što vam pomaže da budete bolje pripremljeni da te uspone i padove stavite u perspektivu.

Doživljavanje niza emocija može vas učiniti pametnijim

A tu je i sledeće: studija iz 2018. objavljena u časopisu Journal of Experimental Psychology otkrila je da sposobnost da se emocije stave u perspektivu može da podstakne ono što se naziva „mudrim rasuđivanjem“, što je jednostavnim rečima sposobnost da se zadrži pribranost i da se donose  relativno pametne odluke. To u suštini ima smisla. Svi mi bolje razmišljamo kada smo smireni i držimo svoje emocije pod kontrolom. Ne donosimo baš sjajne odluke kada smo pod velikim stresom, zabrinuti ili uznemireni, ili sasvim suprotno – kada smo izuzetno srećni („stavite sve na moj račun“).

Kako pišu istraživači: Pozitivna povezanost između doživljavanja raznolikog skupa emocija i karakteristika povezanih s mudrošću, javljala se dosledno vezano za svakodnevne izazove, nerešene međuljudske sukobe, kao i druge konflikte. Jer, donošenje dobrih odluka se uvek odnosi na sticanje i održavanje perspektive, a tako je i sa srećom.