Gljive zapravo povezuju biljni svet

Povezane objave

• Nauka ljubavi: Dugogodišnji partneri utiču na međusobna čula mirisa i ukusa 11/01
• Pronađen najstariji uzorak vode na svetu! 26/12
• Znate li kolika je zapravo Zemlja? 02/01

Nakon što su bile isključivo deo divljeg sveta, gljive konačno dobijaju pažnju koju zaslužuju od strane baštovana, naučnika, dizajnera i lekara.

Većinu baštovana, obično više animira ono što se dešava iznad zemlje nego ispod nje. Kvalitet tla je važan, bez sumnje, ali ono što se zaista dešava ispod je misteriozno i neprobojno. Što se tiče gljiva, to je obično značilo jednu stvar u bašti, a to nije bila dobra vest.

Razumevanje i odnos prema gljivama u prošlosti su se uglavnom odnosili na  propadanje, bolesti, kao i da je to nešto što ne želimo, posebno  ne u našim baštama. Pošteno je reći da, kao baštovani, nismo uvek u potpunosti razumeli važnost ovih sistema.

Stvari su promenili američki mikolog i ekspert na polju gljiva, dr Pol Stamets, i britanski biolog Merlin Šeldrejk. Ove godine, tehnološki gigant koji se sada zove Meta, naručio je baštu u Čelsiju, a ono što je kreirano je simbiotska razmena između zemlje, gljiva i biljaka.

Čini se da se odnosi ljudi prema gljivama menja i to će biti nepovratna promena po svemu sudeći. Radi se o potpuno odvojenom carstvu za biljke i životinje, verovatno najveće, o kojem s druge strane znamo veoma malo.

„Gljive“ je sveobuhvatan termin za organizme koji proizvode spore, koje se hrane organskom materijom. „Pečurke“ su plodna tela gljiva, mesto gde se stvaraju spore. Pečurke se ponekad upoređuju sa santom leda, jer se većina aktivnosti zapravo odvija ispod površine, van vidokruga. Ovde se mreže „micelijuma“, vegetativnog dela gljive, uvijaju kroz tlo i stvaraju veze između biljaka. Sada se razume da više od 90 odsto biljaka zavisi od mikoriznih gljiva za poboljšanje apsorpscije vode i hranljivih materija, što je dovelo do toga da se ova mreža nazove Wood Wide Web.

Predstojeći dizajn Čelsija će uključivati veliki drveni paviljon, zasnovan na heksagonalnim strukturama koje predstavljaju puteve micelijuma, i sadržaće dva staništa: ivicu šume i stilizovanu livadu.

Fascinacija gljivama i njihovim mikoriznim odnosima sa biljkama nije samo teoretska; to je uticalo na to kako se neki ljudi bave baštom i na praktičnom nivou. Stari savet je bio da se unese vazduh u zemlju i da se otarasimo svih korova i svega. I zapravo, proces iskopavanja tog površinskog sloja samo razdvaja sve micelijske veze. Dakle, to je ono što zapravo ne treba raditi, već zauzvrat ostaviti zemlju na miru.

Savet je da takođe da ne treba biti previše uredan. Neke gljive su razlagači i one će odneti mrtvi biljni materijal nazad u tlo i reciklirati ga, učiniti ga dostupnim drugim biljkama za hranljive materije.

Gljive, naravno, nisu samo prijatelji hortikulture. Ovi organizmi sada pronalaze inovativnu primenu u modi, zdravlju, tehnologiji i umetnosti. Takođe u izgradnji: Biohm je osnovao 2016. godine u Bermondsiju, južnom Londonu, Ehab Sajed, 31-godišnjak poreklom iz Egipta. Kompanija traži inspiraciju u svetu prirode i njen tim od 20 članova trenutno eksperimentiše s više od 300 različitih sojeva micelijuma u ​​pokušaju da ih „obuči“ da konzumiraju otpad iz hrane i građevinskih procesa, čak i plastiku, koji bi inače završili na deponiji. Biohm je takođe razvio micelijumsku izolaciju, koja je konkurentna tradicionalnim petrohemijskim i plastičnim građevinskim materijalima po svojim termičkim i akustičnim svojstvima, ali sigurnija i netoksična.

Prošle godine, Biohm je dobio podršku od Waitrosea, koji je obezbedio donaciju od milion funti od prodaje torbi za nošenje, da finansira svoj rad na razbijanju plastike korišćenjem micelijuma. Sajed sugeriše da su rezultati – koji će biti „transformacioni“ – udaljeni samo dve godine od toga da budu dostupni u velikom obimu. „Nebo je granica“, kaže on. „Trenutno istražujemo projekte u svemiru, vidimo kako možemo uzgajati micelijum u vakuumu i kako možemo razbiti toksine koji su bili potpuno nepopravljivi.

Ono što je zaista uzbudljivo je koliko malo znamo o gljivama i njihovim nusproizvodima. Veruje se da smo dokumentovali samo 6% svih vrsta gljiva: u svetu bi moglo biti između 2,2 miliona i 3,8 miliona vrsta, što je i do 10 puta više od procenjenog broja biljnih vrsta. Micelijum je izvor života, ono što omogućava da se odvijaju prirodni ciklusi. Toliko toga imamo da naučimo a tek smo zagrebali površinu