Brada – da ili ne?

25/04/2022 11:41

Povezane objave

Modani stručnjaci kažu da smo dostigli „vrhunac brade“ pre deceniju, međutim veliki broj muškaraca ih i dalje nosi. Da li je stvar u pandemiji, ili se nešto drugo dešava?

Autor ovih redova na svom licu ima bradu najmanje pet godina i gotovo je da je zaboravio kako ono (lice) izgleda bez brade. Mada vlada mišljenje da brada zahteva posvećenost, to baš i nije tako. Jednostavno je pustite da raste, uz mnogo manje „intervencija“ nego što je to slučaj sa svakodnevnim brijanjem. Dakle, na prvom mestu – uštedećete na vremenu.

Izgledam starije?

Da li vas brada čini „starijim“? Da, verovatno, mada to ne znači da ćete nužno izgledati mnogo „mlađe“ ako se obrijete, jer lice ispod nje nije prestalo da stari.

Verovatno ste i vi, kao i brojni drugi muškarci, pokušavali da imate bradu a da zapravo niste bili „bradonja“. Na brijanje često utiču uslovi na poslu, fotografije za pasoš i slične stvari. S druge strane, mnoge dugogodišnje „bradonje“ će se obrijati jer je brada postala „moderna“, čime su izgubili na sopstvenom “identitetu”.

Ipak, mnogi muškarci koji dugo nose bradu, postavljaju sebi pitanje zašto je ona još uvek tu?

Moda

Gledajući kroz istoriju, moda vezana za brade je dolazila i odlazila. Brade su bile nestale tokom većeg dela 18. veka, u velikoj meri u drugoj polovini 19., i ponovo početkom 20. Njihov povratak šezdesetih i sedamdesetih bio je kratkog veka. Osamdesetih je praktično izumrla kao pojava.

Najnovija moda nošenja brade je započela oko recesije 2008., i prvobitno je bila etiketirana kao potraga za specifičnom nišom, stvar hipstera. Mnogi još od tada najavljuju „smrt“ brade, ali nakon gotovo deceniju i po, ona je i dalje tu.

Modni časopisi su najavljivali odlazak brade sredinom 2010-ih, nakon što su na dodeli Oskara 2013., Ben Aflek, Džordž Kluni, Bredli Kuper i Pol Rad imali brade. Hipsterska moda je praktično postala „mejnstrim“, tako da su sasvim logične bile prognoze koje su najavljivale nestanak brade.

Ultimativnih izveštaj o vrhuncu mode nošenja brade je zapravo došao godinu dana kasnije, u proleće 2014., a reč je o studiji Univerziteta Novog Južnog Velsa pod nazivom „Negativne preferencije zavisne od frekvencije i varijacija muške dlakavosti na licu“. Činilo se indikativnim da su brade bile u prednosti u seksualnoj selekciji, kada je njihova rasprostranjenost bila niska, ali da ih je sveprisutnost učinila manje privlačnim. Logika je bila jasna, što je trend veći, to će biti slabije preferiranje brate, te će se plima ponvo povući.

Brada opstaje

Ipak, uprkos svim najavama i prognozama, brada je opstala. Tokom 2017., istraživanje je pokazalo da je između 2011. i 2016. godine udeo muškaraca koji imaju dlake na licu porastao s 37 na 42 odsto. Prodaja žileta je nastavila da pada. Hipsteri su dolazili i odlazili, ali je brada ostala.

Pored toga, pandemija je prikrila sve znakove da slava brade ne bledi. Ispod maski, svuda su su bile brade. Muškarci su bili oslobođeni društvenih očekivanja i slobodni da pokušaju nešto novo. Samim tim, brada je postala mnogo više društveno prihvaćena.

Pre nego što razmotrimo zašto se čini da brada ne ide nikuda, trebalo bi da pitamo odakle je došla. Postrecesijska moda za dlakama na licu ima određene paralele s viktorijanskim „pokretom brade“, koji je okončao eru glatko obrijanog lica, koja je trajala više od jednog veka. „Brade i brkovi se dižu sa svih strana“, pisalo je u novinskom članku iz 1853. „i izgleda da smo na pošten način dlakavi kao naši preci“. Šta se odjednom promenilo?

„Naime, 1850-ih to je bilo povezano sa strahovima među muškarcima o tome šta se dešava s muškošću“, kaže dr Alan Viti, autor knjige Concerning Beards: Facial Hair, Health and Practice in England 1650-1900. „Zamislite industrijsku revoluciju: ima mnogo momaka koji moraju da rade zajedno na nove načine i na novim mestima: kancelarije, fabrike. Niču ženski pokreti za više prava i više moći pripadnica lepšeg pola, a u vazduhu se oseća da je muškost u padu.” U potrazi za nekom vrstom vanvremenskog izraza muškosti, muškarci nisu morali da traže daleko: vojnici koji su se vraćali s Krima, zajedno s novom vrstom viktorijanskih istraživača, ponudili su gotov simbol muškog herojstva – masivnu bradu.

Uz bradu i odgovarajući odevni stil

Uz bradu je došla i utilitarna radna odeća. Muškarci koji su se trudili u pokretanju društvenih mreža počeli su da se oblače kao drvoseče.

U to vreme promoteri su nudili pseudonaučna opravdanja, brade su bile zdrave; delovale su kao prirodni filter, štiteći grlo, pluća, pa čak i zube korisnika. Međutim, moda je izrasla iz kolektivne muške nesigurnosti koja se periodično ponovo potvrđuje.

„Možete da tvrdite da, na neki način, danas gledamo na slične probleme“, kaže Viti. U tečnim vremenima, muškarci imaju tendenciju da se usidre prilično očiglednim simbolima. Uz hipstersku bradu došla je i moda za utilitarnu radnu odeću. Muškarci koji su se trudili u pokretanju društvenih mreža počeli su da se oblače kao drvoseče.

Uz modu neizbežno ide i razvoj tržišta

Viktorijanski pokret brade počeo je da nestaje 1870-ih, ali dlake na licu nisu nestale; promenile su svoju formu. U Americi kasnog 19. veka, karte za tramvaj su štampane sa ilustracijama pet muških lica: glatko obrijanih, sa zulufima, brkovima, kozjim bradama i potpuno bradatih. Kondukteri bi ošišali lice koje je najviše ličilo na putnika da bi sprečili da se karta prosledi dalje.

„Često vidim period ismevanja, nakon kojeg ubrzo sledi proboj na tržište“, kaže Viti. „Javlja se inicijalno pitanje: zašto to rade? Zašto žele da izgledaju kao životinje? Zatim, kako sve postaje sve popularnije, ide sledeće pitanje: pitam se da li bismo mogli da im prodamo ovo? Početkom 20. veka, Gillette sigurnosni brijač i njegova masivna reklamna kampanja, prodavali su muškarcima kulturu svakodnevnog brijanja kao obeležja muškosti.“

Poenta je možda bila u neposlušnost hipsterske brade 21. veka, ali je i nju ukrotio marketing. Kada je prodaja proizvoda za brijanje opala, brendovi su potražili nešto drugo. Odjednom je bilo puno ulja za bradu i voskova i svih tih stvari. I ceo ovaj porast broja berberina bio je fokusiran na upravljanje bradom. To je bio trenutak kada je brada postala manje aljkava stvar, a više nešto o čemu morate voditi računa.

Jednom brada uvek brada? Zavisi

Ono što je pozitivno što se tiče brade autora ovog teksta je to što supruga ne da nema ništa protiv, već je prosto oduševljena bradom. Kada počnete da dobijate na poklon preparate za bradu, znajte da su drugi počeli da vas doživljavaju kao „bradatu osobu“. U međuvremenu shvatite da je za urednu bradu neophodno održavanje, ako ništa drugo, rupu na licu zvanu „usta“ morate osloboditi za konzumiranje hrane.

Većina muškaraca s bradom će s gnušanjem gledati glatko obrijano lice samog sebe u ogledalu, a svima nam se desi da se iz ovog ili onog razloga (nakratko) obrijemo. Dobre vesti su što brada relativno brzo raste.

Dakle, bez obzira na predviđen nestanak brade, do toga nije došlo, a kulturni trendovi su se na neki način atomizovali do te mere da ćemo očigledno morati da živimo sa svima njima istovremeno. Da li će to biti zauvek?

Ipak, ako nam istorija nešto govori, to je da će se u nekom trenutku stvari promeniti. Možda ćemo se vratiti na glatko obrijana lica, uz neke koji će gajiti neku formu dlaka na licu. Ove stvari su retko kada „zauvek“.

Možda čak vidimo nešto slično kao što je bilo povlačenje viktorijanske brade: diverzifikaciju u specijalizovane forme – brkove, kozje bradice, dugačke, široke bočne zulufe.

Kažu da je dlaka na licu šminka za muškarce. U tome verovatno ima izvesne istine. Na kraju krajeva, ne morate da se zauvek posvetite tome.

Lepa stvar u vezi sa bradama je što su malo su „protetične“. Ako ste doneli odluku da obrijete punu bradu, probajte nekoliko stilova usput. Priuštite sebi briljantne bajkerske brkove, recimo.

Ukoliko baš želite da se obrijete, uradite to najpre s jednom polovinom lica. Ono što budete videli u ogledalu će verovatno biti „duboko uznemirujuće“. Nemoguće je proceniti koliko volumena brada dodaje vašem licu dok se ne vidite u preseku. Jedna strana je gusta, muška, snažna, dok je druga bleda i umanjena. Nema smisla pitati se koja izgleda bolje ili mlađe. Preovlađujuća slika je čudnog kontrasta – „pola planinski čovek, pola kornjača“.

Sva je prilika da ćete jedva čekati da vam dlake na licu porastu ponovo.