Sunce je nekada imalo prstenove poput Saturna sprečivši našu planetu da postane “superzemlja”

Povezane objave

• Do kraja veka milionski grad na Marsu? 27/06
• 8 stvari koje Fejsbuk može da nam zabrani 20/03
• “Ukusna” i nezdrava hrana koja osvaja planetu 23/06

Oko Sunca su se nekada nalazili prstenovi prašine i gasa, slični Saturnovim, koji su vrlo verovatno odigrali vitalnu ulogu u formiranju Zemlje, sugeriše nova naučna studija.

„U Sunčevom sistemu se dogodilo nešto što je sprečilo da Zemlja preraste u mnogo veći tip zemaljske planete koja se zove ’superzemlja’“, rekao je astrofizičar sa Univerziteta Rajs, Andre Izidoro.

Superzemlje su masivne, stenovite planete koje se mogu videti oko najmanje 30 odsto zvezda sličnih Suncu u galaksiji. Koristeći superkompjuter za simulaciju formiranja Sunčevog sistema, model je proizveo prstenove oko Sunca poput onih koji se vide oko mladih zvezda. Model pretpostavlja da su se unutar mladog Sunčevog diska gasa i prašine pojavile tri trake visokog pritiska, nazvane “ispupčenja pritiska”, koje su takođe primećene u prstenastim zvezdanim diskovima oko udaljenih zvezda.

„Ako su superzemlje tako ’superuobičajene’, zašto je nemamo u Sunčevom sistemu?“ upitao se Izidoro. „Pretpostavljamo da su ispupčenja pritiska proizvela nepovezane rezervoare materijala iz diska u unutrašnjem i spoljašnjem solarnom sistemu i regulisala koliko je materijala bilo dostupno za uzgoj planeta u unutrašnjem solarnom sistemu.“

Naučnici su decenijama mislili da su gas i prašina u diskovima postepeno postali manje gusti, ali kompjuterske simulacije su govorile drugačiju priču, da je malo verovatno da će se planete formirati u scenarijima glatkog diska.

„U glatkom disku, sve čvrste čestice, bilo da se radi o česticama prašine ili gromadama, bivaju veoma brzo uvučene ka unutra i izgubljene u zvezdi“, rekao je astronom i koautor studije Andrea Izela, vanredni profesor fizike i astronomije na Rajsu. „Potrebno je nešto da ih zaustavi kako bi im se dalo vremena da prerastu u planete. Kada se čestice kreću brže od gasa oko njih, one osećaju čeoni vetar i veoma brzo se kreću prema zvezdi“, rekao je Izidoro.

Model studije je pretpostavio da su se takozvana ispupčenja pritiska formirala u ranom solarnom sistemu na tri mesta. „To je samo funkcija udaljenosti od zvezde, jer temperatura raste kako se približavate zvezdi“, rekao je geohemičar i koautor studije, Radžip Dasgupta, profesor nauke o zemaljskim sistemima Morisa Juinga u Rajsu.

„Tačka gde je temperatura dovoljno visoka da led ispari, na primer, je linija sublimacije koju nazivamo snežna linija“, objasnio je on.

Na liniji silikata, osnovni sastojak peska i stakla, silicijum-dioksid, postao je para. Ovo je proizvelo najbliži Sunčev prsten, gde će se kasnije formirati Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Srednji prsten se pojavio na liniji snega, a najudaljeniji prsten na liniji ugljen-monoksida. Izidoro je elaborirao da je odloženo pojavljivanje Sunčevog srednjeg prstena u nekim simulacijama dovelo do formiranja „superzemalja“, što ukazuje na važnost vremenskog ograničenja pritiska.