Šimpanze tretiraju jedni drugima rane nanoseći na njih smrvljene insekte

Povezane objave

• Saveti kineskih medija kako preživeti nuklerani napad 07/12
• Ko su glavni krivci za izumiranje sisara u Australiji? 06/06
• 126 godina od otvaranja Ajfelovog tornja 31/03

Za ljude, prvi instinkt bi bio da je dezinfikuju, a zatim pokriju zavojem. Međutim, šimpanze su izmislile kreativniji metod: hvatanje insekata i njihovo nanošenje direktno na otvorenu ranu.

Naučnici su primetili ovo ponašanje kod šimpanzi u zapadnoafričkoj državi Gabon, primetivši da majmuni ne koriste samo insekte da leče svoje, već i rane drugih članova zajednice.

Istraživanje, objavljeno u ponedeljak u časopisu Current Biology, označava važan doprinos tekućoj naučnoj debati o sposobnosti šimpanzi, i životinja uopšte, da nesebično pomažu drugima.

„Kada idete u školu i čitate u svojim knjigama iz biologije o neverovatnim stvarima koje životinje mogu da urade“, rekla je za AFP Simon Pika, biolog sa Univerziteta u Oznabriku u Nemačkoj i koautor studije. „Mislim da bi zaista moglo biti upravo ovako nešto što će završiti u tim knjigama.“

Suzi koja leči sina

Projekat je počeo 2019. godine, kada je odrasla ženka šimpanze po imenu Suzi posmatrana kako pregleda ranu na stopalu svog sina adolescenta. Suzi je tada iznenada uhvatila insekt iz vazduha, stavila ga u usta, očigledno ga stisnula, a zatim ga nanela na ranu svog sina. Nakon vađenja insekta iz rane, ponovila je postupak još dva puta.

Scena se odigrala u nacionalnom parku Loango na atlantskoj obali Gabona, gde istraživači proučavaju grupu od 45 centralnoafričkih šimpanzi, koji su ugrožena vrsta. Tokom narednih 15 meseci, naučnici su videli kako šimpanze primenjuju isti tretman najmanje 19 puta. I u dva druga navrata primetili su povređene šimpanze koje su na isti način tretirali jednog ili više majmuna.

Rane, ponekad široke i po nekoliko centimetara, mogu nastati od sukoba između članova iste ili suprotstavljene grupe. Daleko od toga da protestuju protiv tretmana, šimpanze sa modricama su bile srećne što im drugi članovi čopora pomažu.

Za sada nije poznato o kojem insektu se radi

„Potrebno je puno poverenja da se insekt stavi u otvorenu ranu“, rekla je Pika. „Čini se da razumeju da ’ako mi ovo uradiš sa ovim insektom, onda će mi rana postati bolja’. To je neverovatno.”

Istraživači nisu uspeli da identifikuju koja je buba korišćena na ranama, ali veruju da se radi o letećem insektu, s obzirom na brzi pokret šimpanzi da ga uhvate. Pika kaže da bi insekt mogao da sadrži antiinflamatorne supstance koje imaju umirujuće dejstvo.

Poznato je da insekti imaju različita medicinska svojstva i istraživanja će morati više da se fokusiraju na otkrivanje i proučavanje dotičnog insekata. Ptice, medvedi, slonovi i druge životinje već su primećeni kako se samoleče, na primer jedući različite biljke.

Međutim, ono što je jedinstveno u vezi sa šimpanzama je to što ne leče samo sebe, već i pomažu drugima. Neki naučnici, međutim, i dalje sumnjaju u sposobnost životinjskih vrsta da ispolje prosocijalno ponašanje, kao što je nesebična briga za druge, rekla je Pika. Ipak, ovde šimpanze nemaju šta da dobiju, rekla je ona. Pa zašto to rade? Kod ljudi, prosocijalno ponašanje je generalno povezano s empatijom, hipotezom koja je vredna daljeg proučavanja, kaže ova naučnica.