Da li postoji veštačka krv?

Povezane objave

• Društvene mreže nemaju toliki uticaj na mentalno zdravlje kako se pretpostavljalo 07/11
• Činjenice o svetskoj populaciji 11/07
• Japanska metoda za bolje pamćenje 28/09

Godinama pa i vekovima je eksperimentisano sa mogućim zamenama za ljudsku krv, kako bi se spasili mnogi životi. Kroz istoriju su ljudi pokušavali da zamene krv mlekom, kravljom krvlju, urinom, pa čak i pivom. Na momente se činilo da je veoma jednostavno a na momente su „sve lađe tonule“.

Veštačka krv je veoma složena stvar koja još nije u potpunosti istražena. Koliko daleko smo stigli dokazuju istraživanja. Neke alternative su delimično uspešne i recimo da smo na jedan mali korak od pronalaska odgovarajuće veštačke krvi.

Problem nedostatka sveže krvi je sve transparentniji. Donacije nisu dovoljne, krv ne može dugo da se čuva i samo čuvanje u frižiderima je negde neizvodnjivo. Veštačka krv bi vremenom verovatno postala pristupačna, mogla bi masovno da se proizvodi i olakšala bi ceo proces spašavanja života kada je deficit krvi u pitanju. Još jedna povoljnost bi bila univerzalnost krvi, spram ne podudaranja krvnih grupa sa kojom se sad borimo a i skratio bi se skup proces ispitivanja krvi kako imamo i problem zaražene krvi. Recimo u Nigeriji je 40 odsto stanovništva zaraženo HIV-om, a i ostatak Južne Afrike ima slične probleme. 

Kroz istoriju se radilo na zameni krvi još od davne 1854. godine kada je prvi put zabeležena konkretizacija zamene krvi mlekom. Tada se svet borio sa azijskom kolerom i deo pacijenata je podvrgnut  ubrizgavanju  mleka u krvotok kako bi se pospešila proizvodnja belih krvnih zrnaca. Deo ovih pacijenata se na iznenađenje i oporavio, naravno statistika nije merodavna, a metod je u neku ruku apsurdan.

Potom se na momenat javila nada u slani rastvor mesto krvi. Naime eksperiment sproveden na žabama dokazao je da žabe mogu da žive danima ako im se isisa krv i ubrizga vodeni rastvor. No, kasnije su naučnici ustanovili da žabe mogu da žive i ako im se samo isisa krv, bez slanog rastvora, isto tako- danima, pa je otkriće palo u vodu.

U poslednjih 25 godina bilo je više ozbiljnih pokušaja, testiranja pa čak i primene sintetičke i veštačke krvi. Godine 1989.američka agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu japanskog proizvoda pod nazivom Fluosol- DA-20. Ovo nije verodostojna kopija krvi sa krvnim zrncima već prenosnik kiseonika, imitacija hemoglobina koja se bazira na ugljeniku i fluoru. Proizvod je pet godina kasnije povučen iz upotrebe zbog brojnih nuspojava ali i veoma komplikovane upotrebe. 

Veći uspeh je imao sličan proizvod PolyHeme koji je prošao nekoliko krugova testiranja na pacijentima koji su bili hitni slučajevi sa povredama pa zbog ovih okolnosi nisu imali izbora. Godine 2005. statistika uspešnosti upotrebe ove krvi, proračunata na osnovu 500 pacijenata koji su bili uključeni u studiju, pokazala je da ne postoje povišeni bezbedonosni rizici. Sledeće godine testiranje je ponovljeno. Sada su od 713 pacijenata, 350 primili PolyHeme krv i od njih 47 nije preživelo a kontrolnih 363 pacijenta koji nisu primili ovu veštačku krv preminulo je 35 pacijenata. Projekat je proglašen neuspelim a zagovornici korištenja PolyHeme krvi su tvrdili da je reč o premalom uzorku.

U poslednjih par godina se vrše testiranja na raznim stranama sveta pa samo možemo da očekujemo buduće rezultate sa puno optimizma.

Fabrika krvi koja obećava za sada leži u Petrijevoj šolji vodećeg istraživača indijskog instituta za tehnologiju Madras, dr Soma Guhathakurta. Ova veštačka krv su ustvari crvena krvna zrnca „uzgojena“  iz matičnih ćelija iz pupčanika. Ovaj proces traje 17 dana, a doktorka tvrdi da će ova krv biti duplo jeftinija od one koju sad imamo. Ovim procesom se može doći isključivo do crvenih krvnih zrnaca, dok se u ranijim pokušajima pravljenja krvi stvarala kultura sa najmanje 40 odsto belih krvnih zrnaca, što je veoma problematično za pacijenta sa manjkom krvi te već ugroženim imunim sistemom. Doktorka je inače kardiohirurg te navija za crvena krvna zrnca. Efikasnost ove krvi se dokazuje na ljudima od 2016. godine, pre toga je prošla test fazu na anemičnim miševima i životinjama.Ostaje nam samo da „držimo fige“ budućoj fabrici krvi.