Semiramidini viseći vrtovi

Povezane objave

• Da li znate šta je pahira? 21/03
• Geolozi su pažljivo analizirali dve bizarne „gomile“ otkrivene duboko u Zemlji 11/03
• Americki neurolog tvrdi da su nam samo četiri stvari potrebne za srecu! 28/03

Ljubav ovekovečena planinskim pejzažem usred pustinje. Jel zaista ogromna ljubav cara Nabukodosora II napravila zapanjujuće vrtove u sred pustinje u želji da ispuni svaki hir voljene pa i njenu želju za planinskim pejzažem, ili je ovo mesto samo mit i predanje?

Na tablicama nađenim na prostorima tadašnjeg Vavilona, iz doba vladavine velikog cara Nabukodosora II, nigde se ne spominju ovi viseći vrtovi u čast njegove žene, carice Semiramide. Pronađeni su detaljni opisi njihove palate u Vavilonu, carskog života i detalja iz života vavilonaca ali ne i vrtovi. Ne postoji ni reč o njima u vavilonskim zapisima…možda nisu želeli da se hvale.

Opet dela i spisi starih grčkih filozofa opevavaju ove drevne palate lepote, botaničku baštu u sred pustinje, spratno posađene egzotične biljke iz celog sveta na velikim stubovima među kojima liju potoci bistre vode koja se poput dijamanta preliva na suncu i u okolnoj pustinji simboliše život i nadu. Čak i vizantijski Filon objašnjava čudnu strukturu samoodrživih vrtova i njihov sistem za navodnjavanje.

Još jedna teorija, sklopljena mukotrpnim radom arheologai istoričara vavilona, dovodi u mogućnost da vrtovi jesu postojali ali čak hiljadu godina kasnije u doba vladara Deneheiba te da uopšte nisu bili posvećeni Semiramidi i da je navodnjavanje bilo dovedeno iz reke Eufrat.

Za Semiramidinu i Nabukosorovu ljubav se ne zna da li je postojala ili je samo mit, misliti i da je mit to je jedna divna i  poučna priča na šta je ljubav i zaljubljen čovek sve spreman i kaoliko divljenje može da pokaže ženi koja mu je ukrala srce.

Vrtovi jesu bili uvršteni u starih sedam svetskih čuda i sad se javljaju tri teorije – od kojih su dve na pragu da budu dokazane, jedna najverovatnija i jedna mitska.

Mitska je ogromna ljubav i posveta nemoguće lepih vrtova Semiramidi. 

Nauka je jedno vreme isključila postojanje ovih vrtova, a najnovija istraživanja otkrivaju da su vrtovi izgleda postojali u opisu samo na drugoj lokaciji i u drugom dobu. Vrhove je prema opisu mogao napraviti asirski car Seneherib, a nalazili su se u Ninivi. Ustanovljeno je da su mahom gradovi starog veka upoređivani sa Vavilonom pa je tako Borsipa u 8. veku p.n.e. nazivan „drugim Vavilonom“.

Vrt je bio prečnika 120 metara, a uzdizao se do visine od 25 metara, za njegovo navodnjavanje bilo je potrebno 35000 litara vode. Biljke su bile sađene u malim veštačkim stepenastim poljima u čijem bi se podnožiju nalazio veštački bazen gde je voda pumpama dovođena.

Semiramidino ime se ni ne vezije za Vavilon prema istorijski spisima koji su nađeni 1909. godine, ona je bila žena kralja Samsi-Adada koji je bio vladar na sve četiri strane sveta.

Ovo je neverovatan poduhvat starih civilizavija pa prosto i želimo da ga prepišemo najlepšoj emociji koja pokreće svet- ljubavi. Kako još ništa nije stopostotno dokazano, pitanje je da li će ikad i biti, možete verovati u šta god hoćete.