Nobelova nagrada za hemiju

Povezane objave

• U Gradu greha najviše crkava 16/03
• Zašto je baš božićna zvezda cvet praznika? 23/11
• Zašto je teško održati kontakt očima u toku razgovora? 18/05

Naučnice koje su razvili takozvane „molekularne makaze“ ponele su najprestižniju svetsku naučnu nagradu.

Francuskinja Emanuel Šarpantje i amerikanka Dženifer Daudna ovogodišnje su dobitnice Nobelove nagrade za hemiju, a nagrađen je i njihov rad na razvoju metode modifikovanja genoma, što je tehnika poznata kao CRISPR, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u sredu.

Ove dve naučnice su razvile takozvane „molekularne makaze“ koje mogu da modifikuju ljudske gene, što se smatra revolucionarnim prodorom. Nagrada im je dodeljena za razvoj „merode izmene gena“, sa alatkom „ponovo da se ispiše kodeks života“, saopštio je žiri u Stokholmu objavljujući dobitnike nagrada.

„Ova tehnologija, koja ima revolucionarni značaj za nauku, doprinosi novim teraoijama borbe protiv kancera. Sad je san o potpunom izlečenju naslednih bolesti vrlo blizu“ ocenili su iz Kraljevske naučne akademije Švedske.

Emanuel Šarpantje izjavila je da se nada da će nagrada okuražiti mlade devojke koje žele da se bave naukom:

„Nadam se da će ovo poslati pozitivnu poruku mladim devojkama koje bi želele da slede put nauke, i da će im pokazati da žene u nauci mogu takođe biti uticajne kroz istraživanje koje sprovode“, objavljeno je na zvaničnom Twitter nalogu Nobelove nagrade.

Šarpantje i Daudna su tek šesta i sedma žena koje su dobile Nobelovu nagradu za hemiju od 1901. godine do danas. Prestižna nagrada ide uz zlatnu medalju i novčanu nagradu od 10 miliona švedskih kruna, što je preko 1.1 milon dolara.

Šarpantje je rođena 1968. godine nedaleko od Pariza, u kome je , na današnjem univerzitetu Sorbona, završila studije biohemije, mikrobiologije i genetike. U svojoj doktorskoj tezi, istraživala je molekularne mehanizme koji su uključeni u rezistenciju na antibiotike. Od 2015. godine dirktorka je prestižnog Maks Plank instituta za infekcionu biologiju u Berlinu. Tri godine kasnije 2018. godine, osnovala je nezavisni istraživački institut. Maks Plankov departman za nauku o patogenima.

Daudna je rođena u Vašingtonu 1964. godine, a odrasla je na Havajima.Osnovne studije je završila na Pomona Koledžu, a  doktorirala je na Harvardu 1989. godine . Od 1997. godine je istraživač na medicinskom institutu Hauard Hjuz, a od 2018. godine viša istraživačica na Institutu Gladstoun. Ujedno je i profesor na Univerzitetu u Kaliforniji.