Najbolji planinar svih vremena – Rajnhold Mesner

Povezane objave

• Big Ben ide na zasluženi odmor 20/10
• Milunka Savić – srpska Jovanka Orleanka! 02/11
• Što smo pametniji, više osuđujemo druge? 13/09

Najbolji među najboljima, čovek koji je pre svega poštovao prirodu i sport. Alpinista od rođenja, popeo je sve vrhove na svetu iznad 8000m i to bez kiseonika. U jednom od prvih podviga je izgubio brata i sedam prstiju i to ga nije zaustavilo. Ovaj neverovatni spotista, avanturista i ljubitelj prirode, sa svojim zdravim pogledom na sport i velikim džentlmenstvom prema prirodi vredan je uzora budućnosti.

Najlegendarniji alpinista svih vremena Rajnhold Mesner rođen je u Južnom Tirolu u italijanskim Alpima 1944. godine u porodici alpinista kao drugi od devetoro dece. Njegov otac ga vodi sa sobom po lokalnim vrhovima kada mu je bilo svega pet godina. Rajnhold je dakle alpinista od kad zna za sebe, prvo je šetao po planini pa tek onda po ravnom, kako bi sa osmehom objašnjavao pri nekom od intervjua.

Već sa 13 svakodnevno sa mlađim bratom Gunterom planinari po Alpima i Dolomitima. Već u ranim dvadesetima braća su bila među najboljim alpinistima Evrope.

Prvi put na Himalajima za braću se završio tragično. Braća Masner su se popela na Nanga Parbat (deveti najviši vrh na svetu na 8126 metara) a na spustu Gunter je poginuo, a Rajnhold je ostao bez sedam prstiju koji su mu bili amputirani zbog promrzlina. 

To Rajnholda nije zaustavilo, štaviše kao da je ovoj legendi raširilo jedra. Mladi Italijan posle kratkog vremena od velike tragedije ostvaruje svoje najveće uspehe i postaje legenda alpinizma. 

On je prvi čovek koji je uspeo da se popne na svih 14 vrhova preko 8000metara, i to je sve uradio bez boca sa kiseonikom

• Prvi čovek koji se popeo sam na Everest, i prvi koji je popeo Everest bez boca sa kiseonikom
• Prvi je i presekao Južni pol na skijama
• U međuvremenu je prešao 2000 km kroz pustinju Gobi

Mesner je postao najveći planinar svih vremena ali ne zbog ovih ogromnih uspeha, ne zbog toga što je prvi na svetu popne svih 14 najviših ili solo Everest i što je sve to uradio bez boca kiseonika, što dokazuje njegov izuzetan sportski karakter, već zato što je znao da odustane kad treba. 

Čak 11 puta se vraćao nazad nadomak cilja, što je najteža stvar za jednog alpinistu, odustajao je i znao je da to uradi i da prepozna kad treba.

Nije bio velik samo kao alpinista, več i kao sportista i čovek. Neverovatna snaga i zadivljujući karakter ovog čoveka ogledao se i u džentlmenskom, viteškom odnosu prema planinskim vrhovima. Njegov stav je bio da ukoliko ne može negde da se popne bez kiseonika, ne treba ni da ide tamo.

„Treba negde podvući crtu u korišćenju pomoćnih sredstava da bi se došlo do nekih rezultata u životu. Korišćenje kiseonika na usponima je jednako i korišćenju dopinga u sportu, ili opojnih sredstava u umetnosti“.