Kreativnosti i neuroticizam

Povezane objave

• Da li je reč o jednom od najznačajnijih otkrića u Portugalu? 26/09
• Glad uzrokuje nekontrolisanu kupovinu 18/03
• Pronađen prvi dokaz kako su ljudi zapravo lovili gigantske mamute 23/01

„Zaista kreativni ljudi su retki, čini se da su mnogi od njih neurotičarai“, zaključak je jednog od istraživanja koje je objavio nedavno časopis Nacional Geographic.

Najpoznatiji je slučaj Vinsenta Van Goga koji je uprkos svojim brojnim duševnim problemima ostavio čitavu istoriju na platnu. On nije jedini genijalac koji je u isto vreme bolovao od duševnih poremećeja. Čarls Darvin je patio od težeg oblika digestivnih problema i mučnina kao posledica stresa od paničnog poremećaja. Vinston Čerčil je imao depresivne epizode koje je zvao „crnim psom“. Isak Njutn je definisao univerzalni zakon gravitacije, pravio inovativne teleskope, radio na komplikovanim matematičkim teorijama, uprkos teškoj depresiji i jednom težem nervnom slomu. Ovo su samo neki od primera genijalaca sa težim duševnim oboljenjima. 

Možemo ustanoviti da nema kreativnosti i velikih pronalazaka bez izgubljene tone živaca, ali da li je stanje uma, duševno stanje ovih genijalaca bilo uslovljeno stilom života ili je ono prethodilo i samo nametnulo stil života?

Istraživanje kojim se bavi grupa engleskih naučnika, a koje su objavili u Nacionalnoj Geografiji, otkriva možda najzanimljiviju teoriju do sada- da su kreativnost i neuroticizam jedna strana istog novčića.

Pitate se kako? Na čemu je zasnovana ova teorija sem na pukoj pretpostavci?

Neuroticizam je sklonost osobe da doživljava negativna osećanja i paničnu uznemirenost, impulsivno reaguje, bude napeta, nesigurna, depresivna ili ljuta. Ovakve osobe i najčešće pate od duševnih oboljenja te su profesije koje iziskuju „reakciju hladne glave“ u kritičnim situacijama nepogodne za njih, ali umetnost i istraživački rad je obično njihova „sigurna luka“, mesto gde su izolovani i zaštićeni, sigurni i bez odgovornosti.

Profesor Adam Perkins sa kraljevskog univerziteta u Londonu, posvetio je niz godina istraživanju u polju veze kreativnosti i neuroticizma i kao rezultat na jednom od predavanja je izneo zanimljivu činjenicu da je kod ljudi koji imaju pretežno negativne misli zabeležena značajna moždana aktivnost u medijalnom prefrontalnom korteksu, čak i kad bi ti ljudi samo mirno ležali i odmarali pri snimalju- taj centar je odgovoran za procenjivanje toga kakva pretnja ugrožava pojedinca.

Ovi ljudi imaju neku vrstu unutrašnjeg generatora za pretnje u glavama– zaključuje Perkins, to su ljudi kojima neprekidno pojačano rade određeni delovi mozga odgovorni za paniku a taj sistem aktivira i preosetljivost amigdala, grupe jezgra u dorzomedijalnom delu mozga koje su zadužene za osećaj straha i anksioznosti. U želji da se oslobode „crnih misli“ neurotičari se okreću poslovima koji okupiraju mozak, rešavanju analitičkih problema koji bi ih okupirali kao oslobolđenje od misli koje ih opsedaju i more. Naučnici veruju da je ovo veza genijalnosti, kreativnosti i neuroticizama.