Da li je izbor imena postalo pomodarstvo?

Povezane objave

• Teodor Kitelsen – godišnjica rođenja čuvenog norveškog umetnika 27/04
• Smrtonosno gljivično oboljenje preti zmijama širom sveta 22/12
• Prvi put u istoriji: Erupcija vulkana u Papua Novoj Gvineji 09/01

Jeste li razmišljali o tome zašto se daju određena imena? Kako je izbor pao baš na to ime? Da li uvek biramo ime po nekom svom bližem ili daljem rođaku, po osobi koja nam nešto znači, ili po tome što nam ono lepo zvuči? 

Istorija davanja imena ima nekoliko interesantnim momenata, na neke ćemo se samo podsetiti i osvrnućemo se na današnju praksu davanja imena.

Dobijanjem imena, osoba na neki način stiče prve korake pripadanja društvu i određen stepen identifikacije. To manje društvo je prvo porodica, dete se unutar nje razlikuje i prepoznaje, a ime će kasnije da služi kao prepoznatljiv model na nivou većeg nivoa socijalizacije.

Različiti su motivi koji utiču na izbor određenog imena. Ranijih godina, decenija, pa i vekova, muško ime se relativno lako biralo, jer ono je bilo neka vrsta porodičnog nasleđa, koje se dobijalo od pradede, dede, ujaka, strica i slično. Da, ovaj način može da vas podseti i na tradiciju nasleđivanja prezimena, koje je bilo veliki ponos.

Ženska deca su nasleđivala porodična imena u velikom broju slučajeva, ali značaj nije bio ni približno isti kao kod dečaka. 

Ime je nekad predstavljalo metaforu za određenu osobinu. Tako je i danas ostalo Vuk kao simbol za snagu, ili Mila kao simbol za milinu i ljupkost.

Imena su se davala i po značajnom svecu. I danas postoje situacije kada dete dobije ime na ovaj način, pogotovo ukoliko se rodi na taj dan. Primeri su da dečak dobije ime Đorđe ili Vasilije, ukoliko je rođen na Svetog Đorđa ili na dan Svetog Vasilija.

Imena i verovanja vezana za njih

Verovalo se da je ime lični znak čoveka koje određuje njegovo mesto u univerzumu i društvu, što mu određuje i dalju sudbinu i život.

Kod slovenskih naroda skrivano je pravo ime, jer se verovalo da će preko njega negativne sile i zli ljudi putem čini moći da naude onom koji to ime nosi. Zbog toga je gotovo svaki čovek imao drugo ime koje se koristilo u društvu, što je i danas prisutno u nekim seoskim sredinama.

Kod ovih verovanja značajno je spomenuti čin krštenja, jer se baš te zle sile i magijske moći sprečavaju na ovaj način. Dakle, kada se dete krsti i dobije svoje sveto ime, veruje se da se ono čisti od loših uticaja i ulazi u hrišćansku zajednicu.

Imena su se davala, takođe, po trenutnim kulturnim modelima, po onome što je trenutno popularno, pa su deca često dobijala imena i po popularnim javnim ličnostima, ali i po svetski poznatim osobama kao što su naučnici, aktivisti i slično.

Današnja praksa davanja imena

U periodu od 2001. do 2010. najčešća ženska imena bila su Jelena i Milica, eventualno Slađana, Anđela i Anastasija. Danas možete čuti imena poput Mia, Valerija, Sofija, Elena, pa i Dunja i Višnja, što su još i starija imena, zatim Gala, Tara, Ksenija, Hana, Doroteja, Vasja, Nikolija i slično.

U poslednjih nekoliko godina, u velikom broju modernih imena možete čuti i po koje starije kao što su Jana i Jefimija.

Što se tiče muške dece, jedan dugi niz godina dečaci su nosili ime Luka. Danas, bar kada su muška imena u pitanju, više ima onih starijh, kao što su Đorđe, Dimitrije, Stefan i Vojin.

Ostala je praksa davanja imena po poznatim ličnostima, mada se neki roditelji trude da ta imena budu po osobi koja je simbol, za njih, kvalitetnih osobina. Primer za ovo je odustajanje od davanja imena Stanija, mada to nije pravilo.

Novo je to što neki roditelji biraju kratka imena zbog toga što ne žele da im dete ima nadimak. Interesantno je i to da sve češće po celom svetu roditelji daju imena po fiktivnim junacima, recimo iz knjige ili filma.

Bilo kako bilo, davanje imena je i danas značajno i sa sobom nosi težinu i važnost.