Hrana iz konzerve: zdravo ili ne?

Povezane objave

• Delovi tela za koje niste znali da ih imate 27/02
• Zanimljivosti o Mariji Antoaneti 01/02
• Proleće sve kraće i kraće 25/03

Možda ste čuli da dugotrajna upotreba antiperspiranata, koji sadrže aluminijum, mogu uticati na zdravlje mozga. Tu teoriju pojačalo je novo istraživanje. Naime, grupa naučnika otkrila je da aluminijum, koji konzumiramo, kada pijemo iz limenke, može dovesti do ozbiljnog oštećenja dugotrajnih kognitivnih funkcija.

Prošlog meseca je Journal of Alzheimer’s Disease objavio studiju koju su sprovela četiri naučnika iz Engleske. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi kako izloženost aluminijumu može uticati na genetsku predispoziciju ljudi kod bolesti povezanih sa demencijom, poput Alchajmerove bolesti.

Istraživači su se koristili ranijim istraživanjima koja su pokazala da je svakodnevno izlaganje aluminijumu u prozivodima, kakav je dezodoransa, povezano sa neurodegenrativnim bolestima i oblicima demencije, poput Alchajmerove bolesti. Kako prenosi Eat This, Not That, naučnici su ispitivali i prisustvo aluminijuma u ​​mozgu davalaca sa porodičnom istorijom Alchajmerove bolesti. Analizom su istraživači otkrili da je aluminijum prisutan u istim delovima mozga kao i zametci proteina koji se pojavljuju u ranim fazama Alchajmerove bolesti.

pročitajte još i: Do 2030. EU zabranjuje plastiku za jednu upotrebu

Kako se dalje navodi, sam aluminijum bi mogao uticati na stvaranje klupka i plakova, a koji prethode nastanku bolesti. Međutim, stručnjaci navode da aluminijum možda nije baš krivac za pojavu Alchajmerove bolesti. Ono gde se vidi povezanost aluminijuma i demencije jeste činjenica da s godinama naši bubrezi postaju manje sposobni da filtriraju aluminijum iz tela kada ga konzumiramo i upravo to uslovljava akumulaciju aluminijuma u ​​mozgu.

Podaci kažu i da većina država članica Evropsku unije sakuplja i reciklira od 60 do 70 odsto ambalažnog otpada. U Srbiji je ta obaveza uvedena 2010. godine i danas se oko 50 odsto ambalaže reciklira.

Konzerviranje

Napoleon je, krajem XVIII veka, želeo da pronađe način kako da sačuva hranu zanjegovu vojsku. Hrana se do tada sušila, dimila ili kiselila, ali ove metode nisu bile praktične za veliku vojsku. On je tada ponudio 12.000 franaka onome ko pronađe način kako bi se očuvala hrana.

Tako je 1795. godine poslastičar i kuvar iz Pariza, Nikolas Aper počeo da eksperimentiše, a inspirisan vinom i zatvorenim flašama. On je najpre hranu stavljao u staklene tegle koje je zatvarao zaptivajući ih voskom. Tegle je umotavao u platno i prokuvavao neko vreme. Ovim procesom je dobijena prva konzervirana hrana među kojm su voće, povrće, supe, marmelada, mlečni proizvodi i sokovi.

Aper nije znao pravi razlog zbog kojeg je njegov proces uspešan, sem što je zaključio da se hrana na vazduhu kvari. Tek 50 godina kasnije će Luj Paster otkriti da toplota ubija bakterije. Kuvanjem hrane u teglama i flašama ubijale su se bakterije, a nakon što bi se iste ohladile pravio se vakuum, zahvaljujući kojem bakterije iz okruženja nisu mogle da dođu u dodir sa sadržajem u posudama.

možda vas zanima i koje namirnice nemojte nikada stavljati u zamrzivač!

Ovaj izum, Aper je predstavio 1806. godine na izložbi hrane u Parizu, međutim, konzumenti nisu bili zadovoljni ukusom te nije dobio ni nagradu za svoj rad. Međutim, francuska mornarica pristala je da testira njegove proizvode – meso, povrće, voće i mleko, te je nakon 15 godina dobio je priznanje od francuskih vlasti. Nagrada od 12.000 franaka dodeljena mu je 1810. godine. Kasnije će Aper objaviti svoj kuvar “Umetnost čuvanja mesa i povrća“, koji se smatra prvim kuvarom o konzerviranju hrane.

Ovaj poslastičar i kuvar je tako postao otac konzerviranja. Inače, Aper je patentirao svoj pronalazak, a novcem od nagrade izgradio je prvu fabriku za proizvodnju konzervirane hrane u Maseju. Ova fabrika u blizini Pariza radila je do 1933. godine. Danas se u Francuskoj Aper smatra herojem, po njemu 72 ulice nosi naziv, a 2010. godine obeležena su dva veka od upotrebe njegovog pronalaska.