Kako održati odnos civilizacije i klimatskih promena u budućnosti?

Povezane objave

• Ludi letnji provod – nastupa Zemlja gruva! 03/07
• Na današnji dan ustanovljen Orden Legije časti 19/05
• Dan prosvetnih radnika – 5. oktobar 05/10

Činjenica je da se klima menja, odnosno da se odavno promenila. Svedoci smo svakodnevnih promena, kao i uticaja istih.

Postavlja se pitanje, dokle bi ove promene mogle odvesti civilizaciju?

Razvoj civilizacije dovodi do negativnog uticaja na prirodu

Greška civilizacije je u njenom razvitku, odnosno u izostavljanju prirode usled tog procesa. Određene bitne granice odavno su pomerene, a konstantan razvoj industrije odrazio se na prirodu i ekosistem.

Stručnjaci veruju da bi slučaj nestalog stanovništva sa Uskršnjih ostrva mogao da pomogne u shvatanju gde bi klimatske promene mogle odvesti čovečanstvo.

Istina i činjenica je da su ljudi doveli do drastičnih klimatskih promena i da se priroda buni. Reč je o problematici koja je predmet stalnih stručnih rasprava, teorija i zabrinutosti na svetskom nivou.

Kako bi se sprečila katastrofa, osmišljeni su razni koncepti održivog razvoja ekoloških problema, kao što je smanjenje zagađenja, koje je odavno prešlo sve granice.

Da li je katastrofa neizbežna?

Naime, ne dešava se prvi put da priroda i biosfera dođu do ovog stanja. Mnoge civilizacije su tokom istorije nestale. S takvim saznanjima, stručnjaci uveliko rade na studiji slučaja nestalog stanovništa sa Uskršnjih odstrva. Reč je o periodu između 400. i 700. godine, kada su ljudi počeli naseljavanje izolovanog područja. Kako je vreme odmicalo, broj stanovnika je rastao, sve do 18. veka, kada je stanovništvo počelo da izumire, nakon što je potrošilo sve prirodne resurse.

Astrofizičar Adam Frenk sa Univerziteta u Ročesteru radi na konstruisanju matematičkog modela za “predviđanje” četiri moguća i osnovna pravca u prema kojima je održiv odnos naprednog društva i prirodnog okruženja.

Frenk navodi da je problem nastao kada su ljudi o svom razvoju razmišljali izostavljajući prirodu. Prema njegovom mišlju, odnosno za njega su priroda i civilizacija neraskidivi, jer utiču jedno na drugo.

Kako bi se čovečanstvo razvijalo u budućnosti, neophodno je sagledati širu sliku. Astrofizičar je predvideo četiri moguća ishoda: 1. izumiranje, 2. održivost, 3. nestanak bez pokušaja spasavanja i 4. nestanak uz kasni pokušaj spasavanja.

Prema mišljenju stručnjaka ovaj model predstavlja samo grubu predstavu budućnosti.

Međutim, astrofizičari planiraju da razrade detalje ovog modela, kako bi preciznije predvideli posledice ljudskog ponašanja, odnosno “razvoja”.

O budućnosti se mora razmišljati kao o neraskidivoj vezi između prirode i čovečanstva, jer tako i jeste, navodi Frenk.