Istina o Galileu Galileju koju malo ko zna

Povezane objave

• Kako prepoznajemo lica? 12/10
• Drugo alarmantno upozorenje naučnika: Planeta Zemlja je u opasnosti! 14/11
• Ruj – začin kiselog ukusa sa lekovitim svojstvima! 15/02

U školi smo učili da su Galilea Galileja spalili na lomači, jer je verovao da se Zemlja okreće, čemu se protivila crkva. Ali da li je to tačno?

Na današnji dan, 1633. godine inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobode astronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757. godine.

Da li je Galileo spaljen na lomači?

Ovo je činjenica koju smo učili u školama, ali ona nije tačna. U kućnom pritvoru, koji je plaćala Crkva, bez zabrane posećivanja porodice i službenika ili pismene komunikacije, Galileo je neometano nastavio istraživanje i pisanje, što mu je omogućilo relativno normalan život.Iz pisama je vidljivo da je prezirao situaciju u kojoj se nalazi, odnosno da se nikada nije zaista odrekao svojih stajališta.

Uzimajući rečeno u obzir, u rekonstrukciji sukoba Galilea i Crkve Đuzepe Bareti je tvrdio da je Galileo po presudi rekao „Eppur si muove!“ („Ipak se kreće!“). Poznata izjava pre je stvar legende, nego li istine, i svakako je nedokaziva.

Godine 1638, u Holandiji je objavio veliki traktat Discorsi e dimostrazioni matematiche intorno a due nuove scienze attinenti la mecanica e i moti locali, opus magnum svojih matematičko-fizičkih istraživanja poslednjih 30 godina, takođe u obliku razgovora tokom četiri dana, koje redom razrađuju mehaniku materijala, kohezivnost, dinamiku (zakona kretanja) i balistiku. U razvoju metodologije poslužio se Aristotelovim, Arhimedovim i Platonovim rešenjima Zbog dosega tog dela nazvan je ocem moderne nauke.

Nakon 1630. Galileov vid počeo je ubrzano da slabi, a pred smrt je oslepio. Nije, međutim, bio usamljen, nego okružen vrlo bliskim osobama. Ferdinand II de Mediči je nameravao da ga sahrani u bazilici Santa Kroče, pored grobnice oca i predaka, te da u njegovu čast podigne mramorni mauzolej. Crkva se međutim protivila, držeći da tako nešto nije moguće, jer je Galileo optužen za herezu.Konsenzus je postignut sahranom u maloj prostoriji pored unutarnje kapelice. Preseljen je na prvotno zamišljenu lokaciju 1737, nakon što mu je podignut spomenik.