Kako proleće utiče na radne navike?

Povezane objave

• 2015. godina duža za jednu sekundu 12/01
• Plastične slamčice odlaze u zaborav? 27/09
• Na današnji dan poslata prva poruka preko interneta 29/10

Težinu činjenice da je trenutno vanredno stanje umanjuje još jedna činjenica – da takvo stanje neće biti zauvek. I još jedna lepša – proleće je, a mi možemo da radimo i učimo od kuće. Kako ovo godišnje doba utiče na naše (školske i poslovne) radne navike?

Smene godišnjih doba definitivno utiču na naš ceolokupni organizam. Neki to osećaju kroz glavobolje, pritisak, a neko samo kroz pospanost. Moglo bi se reći da se priroda prilagođava nama, i mi njoj.

Kako je proleće krenulo, a poslove moramo da obavljamo od kuće koliko je to god moguće, da li možemo smenu godišnjeg doba da koristimo kao izgovor da se ulenjimo među sopstvenim zidovima i da teže ustajemo iz sopstvenog kreveta? 

Tokom zime, metabolizam je orijentisan na prevazilaženje loših vremenskih uslova, a kad nastupe sezonske promene, kao što su porast temperature i povećanje količine dnevne svetlosti, dolazi do hormonalnih i metaboličkih promena, što utiče i na naše raspoloženje.

Na proleće postajemo motivisaniji, jasnije vidimo ciljeve i izazove, a na proleće se naše ideje lakše pokreću kroz poslovni poduhvat. 

Sa druge strane, veliki broj učenika i studenata teže da se fokusiraju sa dolaskom lepšeg vremena, pa svoje obaveze tokom školske godine i semestra prolongiraju što više mogu, provodeći vreme van svojih domova.

Kako bismo potvrdili da od nepisanog pravila definitivno postoje izuzeci, navešćemo rezultate belgijske studije iz 2019. godine. Autori studije su utvrdili da moždane aktivnosti u vezi sa pažnjom doživljavaju vrhunac leti, a najgore su preko zime. Za razliku od toga, funkcije višeg reda (pothranjivanje, ažuriranje, upoređivanje) su najbolje u jesen, a najlošije u proleće.

Oni su pratili 28 zdravih ispitanika tokom dve godine.