Rogač u kulinarstvu i narodnoj medicini

Povezane objave

• Tasmanijski tigar će biti vraćen u život? 17/03
• Klimatske promene utiču na ptičje vrste u Evropi 11/03
• Šta je strah od otvorenog prostora? 31/05

U antičko vreme semenke rogača služile su za merenje zlata, a sam naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je i danas – karat. Naime, rogač (Ceratonia siliqua) je zimzeleno mediteransko stablo u čijim su jestivim mahunrkama, semenke koje, bez obzira na veličinu i načine čuvanja, uvek imaju istu masu – tačno 0,18 grama. 

Rogač se koristi više od 4.000 godina. Egipćani su ga koristili kao lek, a Grci i Rimljani kao poslasticu. U nemačkom jeziku rogač zovu  Johannisbrot, što znači Ivanov hleb, jer se navodno rogačem hranio i Ivan Krstitelj. Ova biljka obiluje lekovitim sastojcima pre svih, sadrži kalcijum, kalijum i bakar. U manjim količinama sadrži vitamin E i B , kao i gvožđe, magnezijum, fosfor, mangan i selen. Prisutni su još i tanin i galna kiselina, koja deluje analgetski, antiseptički, antibakterijski, antioksidativno i antivirusno.

možda vas zanima i: Zova: Drvo vila i đavola

Rogač pomaže u jačanju imuniteta i pomaže u prevenciji kada su alergije u pitanju, a zabeleženo je da smanjuje rizike od dečje paralize. Pomaže zdravlje zuba i kostiju i smanjuje rizik od osteoporoze, a pojedine studije tvrde i da sprečava rak maternice.

Ostala lekovita svojstva

– sprečava probavne tegobe

– smanjuje loš holesterol i šećer u krvi

– pomaže iskašljavanje

– štiti srce i krvne sudove

– jača kosti

Pošto obiluje taninima, koji inhibiraju rast bakterija i štite od određenih toksina i slobodnih radikala, popularan je lečenju dece i to još od 1941. godine. Naime, španski lekar Ramos je zapazio da su deca u Španiji te davne 1941, a koja su konzumirala rogač, ređe obolevala od probavnih tegoba u odnosu na ostalu decu.

Za prirodni lek protiv proliva za dojenčad potrebno je 15 grama mlevenog rogača koji treba pomešati sa pireom od batata. Ovaj lek pomaže i kod enteritisa i dispepsije – drugih problema s probavom koji se javljaju kod beba i male dece. Rogač je namirnica pogodna za decu već  6 meseci života, a sušeni rogač je dobra alternativa bebama za žvakanje kada im rastu zubi.

pročitajte još i: Dud: najslađe zaboravljeno voće

Rogač u kulinarstvu

Rogač se u kulinarstvu najčešće koristi u obliku praha. Mleveni rogač služi kao zamena za kakao, a u prehrambenoj industriji koristi se kao  stabilizator, ali i za zgušnjavanje. Odlična je zamena onima koji izbegavaju namirnice s kofeinom, oksalatima i purinima. Mahunarke i semenke se mogu jesti sirove, dok se mlevene pržene semenke upotrebljavaju kao dodatak za kafu. Izuzetno je sladak i potrebno ga je koristiti u manjim količinama, što pripremljene poslastice čini nutritivno prihvatljivijima.

Čaj protiv gihta

sastojci: 2 rogača, 3 dcl vode
priprema: izlomiti rogače na manje komade i prokuvati ih u 3 dcl vode. Čaj bi bilo najbolje skuvati uveče i ostaviti da odstoji do jutra. Procediti ga i popiti pre jela. Ovaj čaj piti oko 25 dana, a dokazano smanjuje urate u krvi i to za više od 100 jedinica.

Čaj protiv proliva

Sastojci: 5 gr rogača, 1 dcl vode
Priprema: na laganoj vatri prokuvati 5 gr rogača i pusti da odstoji jedan sat. Čaj ne treba proceđivati, neka u njemu ostanu komadići rogača, kako bi i dalje ispuštali lekovite sastojke. Savet je da se pije 1 dcl čaja do 3 puta u toku dana i to pre jela.

Kolač s rogačem

Sastojci: ¾ šoljice kokosovog ulja, ¾ šoljice muscovado šećera ili meda, 1 šoljica integralnog brašna, ½ šoljica zobenog mleka, 100 gr mlevenog rogača, 100 gr suvog grožđa, 2 banane, 3 – 4 naribane jabuke, ½ kafene kašike sode bikarbone i 50 gr tamne čokolade za glazuru
Priprema: pomešati sve sastojke (osim čokolade) i peći na podmazanoj tepsiji ili u posudi za pečenje oko 25 minuta, na 180 stepeni. Ispečen kolač preliti rastopljenom čokoladom.