Šta je bamija i zašto je treba konzumirati?

Povezane objave

• Preko Atlantika u istoriju: Englez planira da prepliva okean 15/11
• Oni su odbili Nobelovu nagradu 10/10
• Zašto sve planete orbitiraju oko Sunca u istom smeru? 19/04

Povrće koje je sve popularnije i u ovim krajevima je biljka Bamija. Njen latinski naziv je Abelmoschus esculentus i potiče iz tropskih i suptropskih krajeva. Najviše se uzgaja u zapadnoj Africi, Turskoj, Indiji, Brazilu, ali i na jugu SAD i Evrope. Bamija se sprema kao glavno jelo – Begova čorba ili se dodaje u salate, takođe kao glavni sastojak. 

Ovo je jednogodišnja biljka, vrlo ukusnog ploda koji celo leto mogu da krase trpezu. Pomalo liči na papriku, a može se jesti sveža, ali i  konzervirana, sušena, može se i staviti u duboki led ili marinirati. Koren biljke je dubok i grana se pri površini zemljišta, a raste u visinu između 60 cm i 2 metra.

Cvetovi bamije su beli ili žuti, a kako su dvopolni, samooprašuju se i kasnije daju plod. U pojedinim azijskim zemljama, seme biljke se koristi kao zamena za kafu.  Biljka se lako sadi i neguje, a minimalna temperatura, na kojoj opstaje je oko 15 stepeni Celzijusovih, dok podnosi maksimalno 30 C.

možda vas zanima i Zašto treba jesti kiseli kupus?

Bamija ne voli jutarnje mrazeve kao ni ekstremno visoke temperature i sušni period. Preporučuje se da se sadi uz dinje ili krastavce. Biljka se sadi krajem marta i to tako što se seme blago utisne u zemlju. Između dva semena treba ostaviti oko 20 cm razmaka kako bi se biljka pravilno razvijala.

Plodovi se mogu pojaviti već krajem maja ili početkom juna, a tokom lelog leta biljka može “rađati”. Plodovi su dužine oko 8 cm, a zabeleženo je da uzgajivači nedeljno imaju i do 20 tona ploda po hektaru. Bamija se bere vrlo jednostavno, slično krastavcu, ali plod ima brojne sitne dlačice koje mogu izazvati iritaciju kože, te se preporučuje korišćenje rukavica. Plodovi, ako se čuvaju u frižideru, tamo mogu ostati maksimalno tri dana.

Lekovita svojstva

Poboljšava vid – bamija je bogata antioksidantima, a u svom sastavu ima i vitamin A5 i flavonide. Bamija deluje umirujuće na želudac, pa se preporučuje osobama koje boluju od gastritisa. Snaži mišiće i jača kosti, a zgrušavanje krvi drastično usporava. Ona u sebi sadrži vitamin K i ima folate, koji doprinose gustini kostiju. Bamija je sjajna u borbi protiv anemije. Kalijum i gvožđe obiluju u biljci i preporučuje se svakodnevna upotreba salate od bamije.

pročitajte i: Hrana koju koža obožava: Evo šta treba da jedete ovog leta!

Poboljšava rad srca i snižava loš holesterol u krvi, a tome doprinosi pektin i vlakna, kojih ima u izobilju. Odlična je biljka i protiv oboljenja respiratornih organa. Deluje protiv upalno, jer u svom sastavu sadrži antioksidante, te lako pobeđuje u borbi protiv bolesti disajnih puteva. Za lečenje upale pluća ili blonhitisa koriste se listovi, plodovi, ali i cvetovi bamije. Najefikasnije je piti čaj, koji još sprečava gušenja i uporni kašalj.

Priprema bamije

Begova čorba

• 250 gr pilećeg mesa
• 100 gr šargarepe
• 15 grama bamije
• 50 grama korena celera
• 50 gr brašna
• 50 g maslaca
• 50 gr peršunovog lista
• 1 žumance
• 50 grama pavlake
• par kapi limunovog soka
• so, biber i suvi začin

Priprema: meso oprati i kuvati sa korenom celera. Kada je skuvano, meso procediti, odvojiti od kosti i iskidati na manje komade, a vodu u kojoj se meso kuvalo sačuvati. U drugu šerpu staiti maslac i istopite ga, pa dodati brašno (zapršku napraviti). Nakon toga dodati vodu u kojoj se kuvalo meso i kuvati na srednjoj temperaturi oko 15 minuta. Iseckati šargarepu, celer i peršun i dodajte ga u “supu”. Nakon što tečnost postane bistra i gusta, procediti je pa dodati meso i još malo kuvati.  Bamije i limunov sok kuvati  u posebnoj šerpici pa ih dodati supi, kao žumance i pavlaku.

Ostale recepte možete videti u prilogu: