Koje je najhladnije mesto u našem Sunčevom sistemu?

Povezane objave

• Zašto su motori s unutrašnjim sagorevanjem osuđeni na propast? 10/05
• Čišćenje lica je preduslov za zdravu kožu 26/05
• “Odštampali” kuću za jedan dan 06/03

Svemir je veoma, veoma hladan. Osnovna temperatura svemira je minus 270,45 stepeni Celzijusa, što znači da je jedva iznad apsolutne nule, tačke u kojoj prestaje kretanje molekula.

Međutim, ova temperatura nije konstantna u celom solarnom sistemu. Takozvani „prazan“ prostor, iako zapravo nije prazan, daleko je hladniji od planeta, meseca ili asteroida, primera radi, zato što (praktično) nema ničega što bi apsorbovalo energiju koja dolazi od Sunca.

Dakle, ne uključujući običan „prazan“ prostor, koje je najhladnije mesto u Sunčevom sistemu? I kako se to poredi sa temperaturama na Zemlji?

Merenje svemira

Prvo, hajde da odvojimo trenutak da razmotrimo tačno kako se mere kosmičke temperature.

„Temperature se mogu meriti posmatranjem intenziteta infracrvenog i mikrotalasnog zračenja koje se emituje s površina“, rekao je Ijan Kroford, profesor planetologije i astrobiologije na Birkbeku, Univerzitetu u Londonu u Ujedinjenom Kraljevstvu. „U nedostatku takvih merenja, temperature se mogu proceniti na osnovu količine sunčeve svetlosti koju primaju.“

Međutim, uzimanje kosmičkih merenja nije uvek jednostavno. Prema Donu Polaku, profesoru astronomije na Univerzitetu Vorvik u Ujedinjenom Kraljevstvu, „u astronomiji ništa nije jednostavno, uglavnom zato što uvek posmatrate stari, što je suprotno od interakcije“.

Dakle, iako postoje tačni načini za merenje temperature u svemiru, uvek će biti mesta za prefinjenost. „Temperature su procene“, rekao je Polako. „Brojevi koje izračunate zavise od toga koliko su vaše pretpostavke zaista dobre i koliko je detaljan fizički model koji koristite.“

Dakle, imajući te tačke na umu, koje je najhladnije mesto u Sunčevom sistemu, barem prema trenutnim podacima? Pluton možda, s obzirom na njegovu udaljenost od Sunca?

U stvari, najhladnije mesto bi moglo biti mnogo bliže našoj kući.

Do Meseca

Godine 2009. Lunar Reconnaissance Orbiter, NASA-ina robotska svemirska letelica, dizajnirana da pomogne naučnicima da bolje razumeju uslove na Mesecu, predstavila je podatke koji sugerišu da bi „zasenčeni krateri“ na južnom polu Meseca mogli biti najhladnije mesto u Sunčevom sistemu.

Ovu teoriju su kasnije potvrdili diplomac Patrik O’Brajen i njegov savetnik Šejn Birn, planetarni istraživači s Univerziteta u Arizoni. Tokom govora na Konferenciji o lunarnoj i planetarnoj nauci 2022., O’Brajen i Birn su sugerisali da bi „dvostruko zasenčeni“ mesečevi krateri zaista mogli biti „najhladnije lokacije u Sunčevom sistemu“.

Prema O’Brajenu i Birnu, krater se može smatrati dvostruko zasenčenim ako je „zaštićen ne samo od direktne sunčeve svetlosti, već i od sekundarnih izvora zagrevanja“, kao što je „sunčevo zračenje koje se odbija od obližnjih osvetljenih područja, odnosno toplotno zračenje koje se emituje s tih zagrejanih površina“.

Polako je dodao da „dvostruko zasenčeni“ krateri „imaju dovoljno visoke ivice da sunčeva svetlost nikada ne dopire do njihovog dna“, zbog čega su tako hladni.

O’Brajenovo i Birnovo istraživanje sugeriše da, s obzirom na to da su ovi „trajno zasenčeni regioni“ bili „zaštićeni“ od sunčevog osvetljenja milijardama godina, njihovi krateri bi mogli posedovati „mikrohladne zamke“ koje sadrže „ne samo vodeni led, već i više isparljiva jedinjenja i elemente“, kao što su ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, diazot i argon.

Prema O’Brajenu i Birnu, procenjuje se da ovi krateri imaju temperaturu od oko minus 248,15 °C, ali bi mogli biti hladniji.

Kroford je uveren u istinitost istraživanja. „Siguran sam da su ovo najhladnije temperature u unutrašnjem Sunčevom sistemu od Merkura do Marsa i takođe hladnije od procenjene prosečne površinske temperature Plutona“, rekao je on.

Prosečna površinska temperatura Plutona, u tom kontekstu, iznosi minus 232,75 °C, prema NASA-i.

Međutim, ovi mesečevi krateri s dvostrukom senkom možda nisu tako hladni kao Ortov oblak, školjka ledenog svemirskog otpada koja se nalazi daleko iza orbite Neptuna, rekao je Kroford. Razlika zavisi, primetio je, od toga da li uključujemo Ortov oblak kada govorimo o Sunčevom sistemu.

NASA Ortov oblak istovremeno smatra „najudaljenijim regionom našeg Sunčevog sistema“, ali i „izvan“ našeg Sunčevog sistema. Ovaj nedostatak jasnoće znači da se ponekad smatra delom Sunčevog sistema, a u drugima se definiše kao granica između našeg Sunčevog sistema i međuzvezdanog prostora. Smatra se da je Ortov oblak samo „labavo vezan za Sunčev sistem“.

Prema Northwestern univerzitetu u Iinoisu, temperature u Ortovom oblaku mogle bi biti niže od minus 268,15 °C, što bi bilo daleko hladnije od bilo koje temperature na našem Mesecu.

Međutim, ako ne uključimo Ortov oblak, najhladnije mesto u Sunčevom sistemu će se vrlo verovatno naći na našem najbližem nebeskom susedu.

Poređenja sa Zemljom

Na Zemlji, čak i najniže, najstrašnije temperature na Antarktiku, daleko su više od onih u mesečevim kraterima ili Ortovom oblaku. Najniža zemaljska temperatura ikada zabeležena, registrovana 21. jula 1983. u ruskoj istraživačkoj stanici Vostok na Antarktiku, bila je minus 89,2 °C, prema Svetskoj arhivi vremenskih i klimatskih ekstrema Svetske meteorološke organizacije.

Međutim, naučnici su veštački stvorili temperature koje su niže od onih koje se prirodno javljaju na Zemlji, u kraterima Meseca ili čak u Oortovom oblaku. Prošle godine, tim nemačkih istraživača oborio je rekord za najnižu temperaturu postignutu u laboratoriji: hladnih minus 273,15 °C, što su postigli „ispuštanjem magnetizovanog gasa 120 metara niz toranj“.

Međutim, kada je reč o temperaturama koje se javljaju prirodno, izgleda da će najmračnija, najskrivenija udubljenja našeg Meseca imati najnižu temperaturu u našem Solarnom sistemu, u zavisnosti, naravno, od toga kako odlučite da klasifikujete Ortov oblak.