Naučnici šalju DNK i lokaciju Zemlje radoznalim vanzemaljcima

Povezane objave

• Novi podaci o Plutonu 15/07
• Evo kako su nastali nazivi za Viber, Instagram, Skype, Twitter! 24/08
• Zašto se vakcina ubrizgava u mišić nadlaktice? 26/05

Poruka galaktičkog svetionika mogla bi da bude poslata u srce Mlečnog puta, gde se smatra da život najverovatnije postoji.

„Čak i ako su vanzemaljci niski, grubi i seksualno opsednuti“, jednom je razmišljao pokojni kosmolog Karl Sagan, „ako su ovde, želim da znam za njih“.

Vođen istim načinom razmišljanja, tim međunarodnih naučnika predvođen NASA-om razvio je novu poruku s predlogom da se prenosi kroz galaksiju u nadi da će ostvariti prvi kontakt s inteligentnim vanzemaljcima.

Međuzvezdana poruka, poznata kao „Svetionik u galaksiji“, otvara se jednostavnim komunikacionim principima, nekim osnovnim konceptima iz matematike i fizike, sastojcima DNK, a završava se informacijama o ljudima, Zemlji i povratnom adresom, ako bilo koji udaljeni primalac ima na umu da odgovori.

Grupa istraživača, na čelu sa dr Džonatanom Đijangom u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon u Kaliforniji, kaže da bi s tehničkim nadogradnjama binarna poruka mogla da se emituje u srce Mlečnog puta od strane Alen mreže  teleskopa Instituta Seti u Kaliforniji i 500 metarskog, sferičnog radio teleskopa u Kini.

U preliminarnom radu, koji nije recenziran, naučnici preporučuju slanje poruke ka gustom zvezdanom prstenu u blizini centra Mlečnog puta, regiona koji se smatra najperspektivnijim za pojavu života. „Čovečanstvo ima, tvrdimo, ubedljivu priču koju treba da podeli i želju da sazna o drugima, a sada ima sredstva da to učini“, pišu naučnici.

Poruka, ako ikada napusti Zemlju, neće biti prva. Galaktički svetionik je labavo zasnovan na poruci iz Aresiba poslatoj 1974. iz istoimene opservatorije u Portoriku. Ona je ciljana na jato zvezda udaljeno oko 25.000 svetlosnih godina, tako da neće baš uskoro stići. Od tada, mnoštvo poruka je prosleđeno u nebo, uključujući reklamu za Doritos i pozivnicu, napisanu na klingonskom, za Klingonsku operu u Hagu.

Takvi pokušaji međuzvezdane komunikacije nisu jednostavni. Šanse da inteligentna civilizacija presretne poruku mogu biti izuzetno niske, pa čak i ako se uspostavi kontakt, uspostavljanje plodonosnog razgovora može se pokazati frustrirajućim kada odgovor može potrajati desetinama hiljada godina. Vanzemaljci možda čak i ne razumeju signal: kao probni rad za poruku iz Aresiba, Frenk Drejk, njen kreator, poslao ju je nekim kolegama naučnicima, uključujući brojne dobitnike Nobelove nagrade. Niko od njih to nije razumeo.

Postoje i druge zabrinutosti. Pre više od decenije, profesor Stiven Hoking upozorio je da ljudi treba da se uzdrže od slanja poruka u svemir u slučaju da privuku pogrešnu pažnju. „Ako nas vanzemaljci posete, ishod bi bio isti kao kada se Kolumbo iskrcao u Ameriku, što nije ispalo dobro za Indijance“, rekao je on.

Međutim, dr Đijang i njegove kolege tvrde da je vanzemaljska vrsta sposobna da komunicira širom kosmosa možda naučila vrednost mira i saradnje, a čovečanstvo bi moglo mnogo da nauči od njih. „Verujemo da bi napredak nauke koji se može postići u potrazi za ovim zadatkom, ako bi se uspostavila komunikacija, znatno nadmašio zabrinutost“, pišu oni.

Dr Anders Sandberg, viši naučni saradnik na Institutu za budućnost čovečanstva na Univerzitetu u Oksfordu, rekao je: „Moje mišljenje je da su ukupni rizik i korist od slanja poruka mali; za nas je bolje i bezbednije da se iselimo u svemir i nadamo se da ćemo na kraju pronaći komšije u vreme kada smo oboje odrasla vrsta.”

Međutim, takođe je rekao da je vredno razmisliti o tome kako možemo da komuniciramo s vanzemaljcima. „Mislim da je to nešto što treba da smatramo obukom za učenje bolje koordinacije kao vrste“, dodao je on.