“Džejms Veb” superteleskop pristigao na mesto lansiranja u orbitu

Povezane objave

• O levorukima 19/03
• Nova studija menja Teoriju evolucije 13/03
• Novinari Marija Resa i Dmitrij Muratov dobili Nobelovu nagradu 08/10

Naslednik teleskopa „Habl“, stigao je u Francusku Gvajanu, da bi se pripremio za lansiranje 18. decembra.

Deset milijardi dolara vredan „Džejms Veb“ svemirski teleskop, isporučen je u Južnu Ameriku brodom.

Inženjeri na kosmodromu „Kuru“ Evropske svemirske agencije, provešće naredne nedelje u finalnim proverama, pre nego što povežu novi teleskop s njegovom raketom.

„Veb“ je kreiran tako da može „pogledom“ da dopre dublje u svemir, odnosno dalje u prošlost nego „Habl“. Postoji nada da će biti detektovana svetlost jedne od prvih populacija zvezda koje su zasvetlele pre više od 13,5 milijardi godina.

„Džejms Veb svemirski teleskop“ (JWST) je zajednički poduhvat američke, evropske i kanadske svemirske agencije. Reč je o fascinantnoj mašini, koja će razviti najveće astronomsko ogledalo ikada poslato u orbitu, prečnika 6,5 metara. Sve tri agencije su dale svoj doprinos odgovarajućom instrumentacijom, a NASA i njen industrijski partner, kompanija Northrop Grumman, predvodili su sklapanje teleskopa.

On je kompletiran u jednom objektu u Los Anđelesu u avgustu, što je omogućilo da se morskim putem kroz Panamski kanal otpremi do Francuske Gvajane.

U sredu je teretni brod MN Colibri ušao u reku Kuru tokom visoke plime, da bi istovario teleskop u zapečaćenom transportnom kontejneru. Kamion je prevezao „Veb“ poslednjih nekoliko kilometara do prostorija svemirske luke.

Međutim, proći će još nekoliko dana pre nego što se on izvuče iz „pakovanja“ i podigne na svoje mesto, kako bi inženjeri mogli da počnu da rade svoj posao. Naravno, prvo što će želeti da znaju je da li se nešto oštetilo tokom transporta.

„Verovatno ste videli animacije kako će se stvari s ovim teleskopom odvijati kada se nađe u svemiru, ali u Kuru dolazi u sklopljenoj konfiguraciji“, objasnio je Piter Ramler, projekt menadžer Evropske svemirske agencije.

„Nemamo opremu za bilo kakvo raspoređivanje ovde, pa ćemo biti ograničeni samo na uključivanje i električne provere, da bismo uvideli da li je sve u redu.“

Postoji detaljan spisak pripremnih mera, koje će dovesti do planiranog lansiranja sredinom decembra. U njih je uključeno i napajaje „Veba“, tako da može pokrenuti potisnike da bi samostalno manevrisao kada se nađe u svemiru, i naravno povezanost s raketom Ariane 5.

Ključni događaj je zakazan za kraj sledeće nedelje, kada bi trebalo da se dogodi još jedno lansiranje Ariane. Kada se otisne s tla, oslobodiće se veliki „sto“ u koji će rakete u Kuruu, uključujući i „Vebovu“, biti integrisane.

„Trenutno je naša najveća briga sledeće lansiranje 22. oktobra“, rekao je Piter Ramler. „Ako dođe do nekih problema ili kašnjenja, to će uticati na nas. Svakako želimo da ’Veb’ bude angažovan pre Božića.“

Kada god da se desi, „Vebovo“ lansiranje će biti jedna od poslednjih misija Ariane 5. Kao vodeću evropsku raketu, zameniće je Ariane 6, koja bi ujedno trebalo da bude jeftinija za proizvodnju i eksploataciju. Od svog predstavljanja 1996., Ariane 5 je pokrenula nekoliko astronomskih misija visokog profila, uključujući XMM-Newton rendgenski teleskop, Herschel infracrveni teleskop i Planck nadzornu jedinicu. Međutim, ništa od navedenog nije nosilo takvu cenovnu etiketu kao što je to slučaj s „Vebom“.

I zaista, u smislu korisnog tereta, JWST će biti najznačajnije lansiranje u dvadeset petogodišnjoj istoriji ove rakete „veterana“.

Vreme leta, sve do tačke u kojoj će se „Veb“ izbaciti s vrha Ariane, trajaće samo 30 minuta.

To bi trebalo teleskop da postavi na kurs ka odabranoj posmatračkoj poziciji, nekih 1,5 miliona kilometara od Zemlje, što je putovanje koje će trajati dodatnih 30 dana.

Kontrolorima će biti potrebno izvesno vreme da postave teleskop za naučne opreracije, ali prve uzorke fotografija visoke rezolucije, trebalo bi da objave u roku od dva-tri meseca.

Astronomi očekuju velike stvari. „Veb“ je kalibrisan da precizno vidi one delove kosmosa koji su van „Hablovih“ mogućnosti.

„’Veb’ će doneti neka neverovatna otkrića u svim oblastima astrofizike“, predviđa naučnica iz Evropske svemirske agencije, Antonela Nota. „On se nadovezuje na ono što je ’Habl’ postigao za svoju 31 godinu u orbiti. „Habl

“ je, uprkos činjenici da se radi o relativno malom teleskopu primarnog ogledala prečnika 2,4 metra, uspeo da pomeri horizont vidljivog univerzuma sve do nekoliko stotina miliona godina od Velikog praska.

„S povećanjem osetljivosti za faktor 100, ’Veb’ će značajno nadmašiti dosadašnje rezultate i moći će da vidi kako su se formirale prve galaksije.“