Šta se podrazumeva pod zdravim sunčanjem?

Povezane objave

• Vremenski uslovi su raj za komarce 14/06
• Koliko su precizni pametne narukvice i satovi? 12/01
• Kofer kao prevozno sredstvo? Što da ne?! 29/07

Najave meteorologa kažu da nas čekaju prave letnje temperature sa dosta sunca, ali i visokim UV zračenjem. Iako je proleće ličilo na jesen, želju za sunčevim zracima treba da obuzdamo i poslušamo savete lekara kada je sunčanje u pitanju.

Stručnjaci obašnjavaju da je sunčanje zdravo, jer sunce podstiče sintezu vitamina D u koži, a on pospešuje apsorpciju kalcijuma i fosfata. Prema podacima Sdravstvene zdravstvene organizacije za stvaranje vitamina D dovoljno je 5 do 15 minuta izlaganje UV zračenju i to dva puta sedmično. Što znači da preterano izlaganje sunčevim zracima nema stručnog opravdanja, kada je zdravlje u pitanju.

Inače, postoje tri tipa UV zračenja i to su UVA, UVB i UVC.

UVA je jednako konstantno isto, neovisno od doba dana ili godišnjeg doba. Tom zračenju koža je stalno izložena i ne odbija se o vodu ili staklo. Štetno delovanje UVA zračenja otkriva se tek nakon nekoliko godina, nakon što dođe i do dubokih slojeva kože. Takođe, ne izaziva brzu reakciju organizma.

UVB je odgovorno za pigmentaciju kože. Te dugim izlaganjem ovom zračenju moćže se pojaviti crvenilo na koži, ali i i opekotine. Ovo zračenje je odgovorno za prerano starenje kože, ali i pojavu karcinom kože.

UVC  nema štetan uticaj,  jer ovo zračenje ozonski sloj Zemlje u potpunosti apsorbuje.

Zaštita

Prilikom odabira preparata za sunčanje treba voditi računa da isti mora biti neškodljv, da je vodootporan i otporan na znoj i da se lako  razmazuje. Kod ovih proizvoda izuzetno je važan SPF faktor (Sun protection factor). Naime to je “odnos između minimalne doze UV zračenja potrebne za izazivanje eritema-crvenila na koži zaštićenoj solarnim filterom i doze potrebne za istu reakciju na nezaštićenoj koži”.

Kako navode stručnjaci, preparati sa oznakom SPF od 6 do10 pružaju nisku zaštitu;  SPF 15, 20, 25 pruža srednju zaštitu; SPF 30 i 50 obezbeđuje visoku zaštitu; oni sa oznako SPF 50+ daju jako visoku zaštitu. Preporuka je da se koža zaštiti pola sata pre izlaganja suncu i trebalo bi se na svakih dva sata ponovo namazati.

pročitajte još i: 7 saveta za bezbedno sunčanje ovog leta

Kako bi zaštita od negativnih zračenja bila kompletna, organizam mora biti hidriran, a treba jesti i voće i povrće žute i narandžaste boje. Takve namirnice sadrže veće količine beta karotena, zahvaljujući kojem se regeneriše epitel kože i podstiče se proizvodnja melanina. Nećete pogrešiti ako u ishranu uvedete i vitaminime A, C i E kao i selen. Se to pomaže telu i koži da se nosi sa sunčevim zracima i samim zračenjima.

Lekari posebnu pažnju skreću na upotrebu lekova. Naime, pojedini lekovi mogu delovati fotosenzibilizirajuće na kožu. Preciznije oni u kombinaciji sa suncem mogu da dovedu do promena na koži. U ovu grupu lekova spadaju:

• Antimikrobni lekovi:  ciprofloksacin, levofloksacin, doksiciklin, kombinacija sulfometoksazola i trimetoprima
• Lekovi za lečenje alergija: difenhidramin
• Lekovi za lečenje zloćudnih bolesti: 5-fluorouracil, dakarbazin
• Lekovi za bolesti srca: amiodaron, nifedipin, diltiazem, enalapril, ramipril
• Diuretici: furosemid, hidroklortiazid
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: naproksen, piroksikam
• Lekovi za lečenje akni: izotretinoin

Opekotine

Kućnom nego mogu se ublažiti crvenilo i neprijatno zatezanja kože koristeći za to predviđene losione, kreme i obloge koji sadrže neven. Preparati sa kalcijumom smanjuju crvenilo i otoke, a gelovi sa aloe verom su smanjuju iritaciju kože. U slučaju da se koža ljušti, na mladu treba nanositi antiseptičku mast. A pomoć lekara obavezno treba potražiti ukoliko osetite mučninu i imate temperaturu.

Kako bi se izbegle neprijatnosti i veći problemi kožu treba zaštititi i po mogućtvu, izbegavati sunčanje izže 10 i 18 sati. Jednako je važno da decu do 6 meseci ne bi trebalo izlagati suncu. Kako navode stručnjaci, koža pamti, a opekotine u ranom detinjstvu povećavaju rizik za pojavu malignih oboljenja u odrasloj dobi i to do dva puta. Kako dalje navode, 80 odsto štetnog delovanja “zaradili” smo u mlađem dobu.