Pisanjem pisama pobedite anksioznost

Povezane objave

• Mutacije DNK se ne odigravaju nasumično 20/01
• Brza samopomoć u borbi sa stresom 05/05
• Apple ostvario dodatnih 6 milijardi evra isporučujući iPhone bez punjača i slušalica 14/03

Ljudska priroda u teškim vremenima u fokus stavlja negativne emocije. Te se umesto na lepe stvari u životu osoba koncentriše na sve ružno što joj se desilo, a samo razmišljanje kako je sve grozno, drastično će pokvariti raspoloženje. Stručnjaci savetuju da bi se pomerili iz začaranog kruga negativnih misli, treba da probamo nekoliko stvari.

Jedna od njih je i disanje, jer ono može uticati na osećanja. Kako navode, konstantno “scrollovanje” po društvenim mrežama i čitanje loših vesti, samo hrani ljudsku anksioznost, zbog čega se čini da srce jače lupa, a da je disanje pliće i kraće. Odnos disanja i emocija je dvosmerna ulica. Istraživanja su pokazala da nekoliko minuta sporog i dubokog disanja može smanjiti osećanja kao što su ljutnja, depresija, napetost i fizička bol. Za ovu vežbu samo treba da sednete i duboko dišete.

Pisanje pisma je jedan od načina kako se koncentrisati na zahvalnost. Poslati pismo/sms/email učiniće da se osoba oseća bolje, a pri tom će to dobro osećanje preneti i na onog kome je sadržaj upućen. Ukoliko niste skloni pisanju pisama, vežbanje je odlična stvar. U ovom slučaju u pitanju je šetnja. Potrebno je svega 30 minuta kako bi se ukrotila anksioznost i pojačala doza pozitivnih emocija.

pročitajte još i kako da savladate jednostavnu nauku pozitivnog razmišljanja!

10 koraka u samopomoći

1. Rešite se potrebe da udovoljavate drugima.

2. Prestanite se pravdati.

3. Bez momentalne reakcije, neke stvari mogu i sačekati.

4. U redu je da ste nedostupni ili da ponekad odbijete poziv na druženje.

5. Prestanite se ubeđivati kako vam je potrebna ta jedna stvar koju nemate, da biste bili sretniji i uspešniji. Nije tačno da postoji samo ta stvar čija je moć tolika da će vas pretvoriti u uspešne ili neuspešne. Uvek postoji druga prilika.

6. Kontrolišite želju za hvalisanjem. Ljudi će videti kakvi ste i nema potrebe za preambicioznim dokazivanjem.

7. Prestanite pokušavati biti opšte prihvaćeni. Nikada se neće desiti da vas svi jednako prihvate i vi se na to morate navići.

8. Zapamtite da vi ne morate znati baš sve, jer život ume da funkcioniše na misteriozan način.

9. Ne morate biti savršeni. Greške se dešavaju i u redu je da to neko i vidi.

10. Niste odgovorni za sve ljude iz vašeg okruženja. Kada odbaciti tu pomisao smanjićete sebi dodatni stres. Pružite podršku – to je što možete. Međutim, ako osećate i da ta vrsta pomoći u vama izaziva stres, vreme je da pustite situaciju kako bi ona nastavila da teče vlastitim tokom.

Tajne neuropsihologa

U nastavku su saveti lekara Jona Ardena koji govore kako možemo pomoći sebi u cilju poboljšanja raspoloženja, ali i kao da smanjimo anksioznost i doživimo radost.

1. Osmehom šaljemo signal da smo srećni, kao i mrštenjem da smo nesrećni. A čak i kada odglumimo sreću, to ćemo i biti i više nego što mislimo.

2. Razmišljanjem o mogućnostima, a ne o ograničenjima, mozak će formirati nove veze između neurona i odbaciće negativne emocije.

3. Sa strahom se moramo suočiti, kako bi nelagoda izazvana istim postepeno opadala. Isto je i sa bolom.

4. Radost priziva sreću! Te ako smo raspoloženi, veća je verovatnoća da će nam se u životu dogoditi nešto lepo.

5. Osećanja koja namerno i često izazivamo, bes ili nadu, vremenom će nam postati navika. Pa zato pažljivo birajte!

6. Umesto da razmišljamo kako da savladamo problem, fokus treba da bude na razlogu zbog kojeg je do njega došlo. Poenta jeste da se reši problem, ali je mnogo važnije da se uoči razlog, kako greške ne bi ponavljali.

7. Čestim ponavljanjem, na određeni način, događaja iz života, dovodi do jačanja neuronskih veze koje predstavljaju te misli. Te tako rečenica “kakve su ti misli, takav ti je život” u vezi je sa pozitivnim ili negativnim mislima. Zato umesto čestog ponavljanja kako je nešto teško, treba govoriti kako će se sve završiti dobro.