Kolumbov dan ili Dan autohtonih naroda? – praznik mračne prošlosti

Povezane objave

• Pokrenut projekat “Škola kao nacrtana za vas” 13/03
• LinkedIn: Besplatni online kursevi za sve korisnike 25/10
• BESPLATAN WEBINAR: Naučite kako se kreiraju uspešne SEO kampanje 11/03

Kolumbov dan su kao praznik začeli italijanski imigranti, koji su se u Sjedinjenim Američkim Državama suočavali s proganjanjem i omalovažavanjem. Međutim, za mnoge druge je reč o simbolu kolonizacije i ugnjetavanja starosedelačkih naroda.

Da li je Kristifor Kolumbo bio herojski istraživač ili zločinac? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kome je upućeno. Čitava gužva u vezi s tim kako i da li Sjedinjene Američke Države treba da slave iskrcavanje italijanskog navigatora na američko tlo 1492., izaziva kontroverzu generacijama.

Federalni praznik, koji se slavi drugog ponedeljka oktobra, Kolumbov dan, nastao je u okviru pokreta s kraja 19. veka, u čast italo-američkog nasleđa u vreme kada su se imigranti iz Italije suočavali s velikim problemima.

Međutim, u međuvremenu je ovaj praznik stavljen pod lupu, jer slavi čoveka čiji je „otkrivanje“ Amerike donelo stradanje jednog drugog naroda: američkih starosedelaca. Poslednjih decenija, u mnogim državama i gradovima je Kolumbov dan zamenjen Danom autohtonih naroda.

Ove godine, SAD će proslaviti svoj prvi nacionalni Dan autohtonih naroda, u komemoraciji koju je predsednik Džo Bajden proglasio danom „u čast naše raznolike istorije i domorodačkih naroda koji su doprineli oblikovanju ove nacije“. Bajden je takođe izdao proglas za Kolumbov dan, priznajući doprinos Italo-Amerikanaca, kao i „bolnu istoriju grešaka i zločina“, proisteklu iz istraživačkih misija Evropljana. Evo kako je Kolumbov dan začet i kako je pokret da se on zameni dobio na zamahu:

Rane proslave Kolumbovog dana

Oktobra 12. 1492., nakon putovanja koje je trajalo 10 nedelja, posada Kristifora Kolumba je spazila „Novi svet“. Tri broda koja su plovila pod zastavom španske krune, uskoro će spustiti sidra, verovatno kraj ostrva poznatog kao Gvanahani, koje će Kolumbo krstiti „San Salvador“.

To je bio početak jedne nove ere u istoriji zapadne hemisfere, događaj koji se obeležava u SAD od osnivanja nacije 1776. Međutim, do pred kraj 19. veka, proslave su uglavnom bile ograničene na katoličke i italo-američke enklave na istočnoj obali, gde su mnogi na Kolumba gledali kao na neustrašivog istraživača, koji je bio otelotvorenje progresa i hrabrosti. Za ove ljude, Kolumbo je predstavljao njihov neizbrisiv doprinos društvu, koje je s podozrenjem gledalo na katolike i Amerikance italijanskog porekla.

Slavljenje Kolumba je dobilo na zamahu kako se italijanska imigracija od malih zajednica pretvorila u pravu „najezdu“. Počev od 1880-ih, Italijani su u velikom broju pristizali u SAD u potrazi za boljim životom. Međutim, nisu svuda nailazili na dobrodošlicu. Etiketirani kao prevrtljivi i skloni kriminalu, Italijani su bili predmet rastuće netrpeljivosti.

Godine 1890., antiitalijansko raspoloženje je proključalo u Nju Orleansu, nakon ubistva šefa policije, Dejvida Henesija, čuvenom po hapšenjima Italo-Amerikanaca. U kasnijem sledu događaja, više od stotinu ljudi poreklom sa Sicilije je uhapšeno. Devetorici je suđeno, ali su oslobođeni optužbi u martu 1891. Međutim, pobesnela rulja se pobunila i provalila u gradski zatvor, gde je pretukla, streljala i obesila najmanje 11 zatvorenika italijanskog porekla. Niko od od izgrednika koji su linčovali te ljude nije procesuiran. Ovaj slučaj je zabeležan kao jedno od najvećih masovnih linčovanja u istoriji zemlje.

Od međunarodnog incidenta do nacionalnog praznika

Ova brutalna ubistva su stvorila tenzije između SAD i Italije, koja je tražila obeštećenje. U početku su Sjedinjene Američke Države to odbile, zbog čega je Italija povukla svog ambasadora i prekinula diplomatske odnose, na šta su SAD recipročno uzvratile.

Ipak na kraju, u pokušaju da umiri Italiju i prizna doprinos Italo-Amerikanaca, na proslavi 400. godišnjice Kolumbovog dolaska, predsednik Bendžamin Herison je 1892. proglasio „Dan otkrića“ nacionalnim praznikom, priznajući Kolumba kao „pionira napretka i prosvetljenja“. Na kraju su odnosi između Italije i SAD popravljeni, a u ime obeštećenja Amerikanci su platili 25.000 dolara.

Decenijama nakon masovnih linčovanja, italo-američki zagovornici su se zalagali za svenarodni praznik, da bi savezne države polako počele da ga usvajaju. Predsednik Frenklin D. Ruzvelt ga je 1934. proglasio državnim praznikom, a 1971. je Kongres promenio datum s 12. oktobra na drugi ponedeljak oktobra.

Ovaj praznik, piše istoričar Benedikt Dešamp, „omogućio je Amerikancima italijanskog porekla da u isto vreme slave svoj italijanski identitet, svoju specifičnost kao etnička grupa i svoju odanost Americi“.

Inicijativa za Dan autohtonih naroda

Kolumbov dan je na prvom mestu bio proslava Italijana. Međutim, za mnoge koji su među precima imali pripadnike starosedelačkih naroda, to je bio šamar u lice, slavljenje invazije, krađe, brutalnosti i kolonizacije. Kolumbo i njegova posada, podsticali su i sami vršili otmice, porobljavanje, prisilnu asimilaciju, silovanja i seksualno zlostavljanje domorodaca, uključujući i decu; starosedelačko američko stanovništvo se nakon kontakta s Evropljanima prepolovilo. Za domorodačke Amerikance, iskrcavanje koje su neki slavili kao dan trijumfalnog otkrića, bilo je zapravo upad uljeza na zemlju koja je milenijumima bila njihov dom.

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, panindijanski i „Red Power“ pokreti, okupljali su starosedeoce koji su počeli da skreću pažnju javnosti na mračnu istoriju „heroja“. Primera radi, 1970. godine, anonimni demonstranti iscrtali su „Red Power“ slogane na statuu čoveka koji je „otkrio Ameriku“ usred njujorškog Kolumbovog kruga, uoči proslave Kolumbovog dana.

Osamdesetih i devedesetih godina, protesti protiv ovog praznika su jačali. Godine 1990., pred stogodišnjicu masakra kod Vunded Nija, kada su američki vojnici pobili oko 300 pripadnika naroda Lakota, izdavač domorodačkog porekla, Tim Gjago, apelovao je na guvernera Južne Dakote da tu godinu proglasi godinom pomirenja i promeni Kolumbov dan u praznik pod imenom „Dan američkih starosedelaca“. Guverner, Džordž S. Mikelson, složio se s tim, tako da je novopečeni praznik zamenio Kolumbov dan u toj saveznoj državi.

Dve godine kasnije, pred 500. godišnjicu Kolumbovog iskrcavanja, grupe koje zastupaju prava starosedelačkih naroda lobirale su u Ujedinjenim nacijama i lokalnim vladama da ne učestvuju u međunarodnim proslavama. Grupa pod nazivom „Resistance 500“, formirana je u Bej Eriji kao odgovor na inicijative poput organizovanja događaja u kojem replike Kolumbovih brodova treba da uplove u luku San Franciska. Gradsko veće Berklija je prepoznalo grupu kao operativnu i jednoglasno je usvojilo njen predlog, da se Kolumbov dan zameni praznikom pod nazivom „Dan solidarnosti sa starosedelačkim stanovništvom“. Aktivisti koji se bore za interese autohtonih naroda odneli su još jednu pobedu kada je putovanje dotičnih brodova opozvano zbog rastućeg pritiska.

Kolumbov dan u današnje vreme

Mada su italo-američke grupe protestovale zbog tog poteza, on je samo podstakao postojeći aktivizam među domorocima. Tokom 2010-ih, Dan autohtonih naroda (neki ga zovu i Dan američkih domorodaca), dobio je na snazi, budući da su ga usvojili brojni gradovi širom zemlje. Danas je to praznik na Aljasci, u Ajovi, Mejnu, Minesoti, Novom Meksiku, Nevadi, Severnoj Karolini, Oregonu (koji slavi i Kolumbov dan i Dan američkih domorodaca), Južnoj Dakoti, Vermontu i Viskonsinu.

Pored toga, u velikom broju američkih saveznih država je potpuno obustavljeno slavljenje Kolumbovog dana. Po Pew Researchu, samo 21 savezna država nudi zaposlenima u vladi plaćen slobodan dan svakog drugog ponedeljka u oktobru.

Čak je i Kolumbus u Ohaju, najveći grad koji je dobio ime po italijanskom navigatoru, „promenio pesmu“: 2018. je ukinuo slavljenje Kolumbovog dana, da bi 2020. 12. oktobar bio proglašen za Dan autohtonih naroda. „Nemoguće je razmišljati o nekoj pravednijoj budućnosti a da se ne prepoznaju izvorni grehovi iz naše prošlosti“, rekla je predsednica gradskog saveta Kolumbusa, Šenon Hardin.

U sličnom duhu, aprila 2019., gradonačelnica Nju Orleansa, LaToja Kantrel, izvinila se za 1891 linčovanje Amerikanaca italijanskog porekla, više od sto godina nakon incidenta. „Neki ljudi nisu želeli da se javno izvinim danas“, rekla je Kantrel. „Ipak, ja imam odgovornost da se suočim s onim što je preda mnom, kao i da govorim iskreno u vezi s izazovima na koje nailazimo, one koji oblikuju našu istoriju i što je još važnije, našu budućnost.“