Kratka istorija pice

Povezane objave

• Kafa koju pijete ujutro doprinosi izumiranju vrsta na planeti 16/04
• Ovi saveti će vam pomoći da ostanete pozitivni 06/05
• Broj stanica za punjenje električnih automobila ne prati ubrzan rast njihove prodaje 17/02

Jedna od prvih asocijacija za Italiju je pica, pa bi se moglo zaključiti da su tamošnji majstori najbolji u razvijanju testa za ovo planetarno popularno jelo. Međutim, dobre pizze se prave širom sveta. To dokazuje i izbor “50toppizza”, koji je proglasio najboljim specijalitetom te vrste, picu iz Francuske.

Najbolju picu, ipak, pravi Napuljanin Đuzepe “Pepe” Kutraro koji živi i radi u Parizu. Naime, ovaj majstor u izradi testa je otvorio svoj restoran prošlog decembra, ali nije nepoznat u kulinarstvu. Pica, kojom je osvojio šampionsko mesto među pica- majstorima nosi naziv Champion du monde ili Svetski šampion.

Na listi 50 najboljih nalazi se i domaća pica i to na 43. mestu – Majstor i Margarita iz Beograda. Na 35. mestu je Veraće iz Ljubljane, 42. poziciju zauzeli su majstori iz Budimpešte (Belli di Mamma), na 44. je bukureštanski Animaletto Pizza Bar, a na 47. zagrebački Franko’s Pizza & Ba.

Kratka istorija pice

Prema podacima, pica je nastala u srednjem veku u Italiji. Naime, u to vreme, kada su bile izražene klasne razlike, sluge su se hranile ostacima hrane svojih gospodara. Kako bi te otpadke učinili ukusnijim, posebno testa, prelivali su ih sosom od paradajiza, te na njih slagali ostatke drugih jela i stavljali u pećnice da se dodatno zapeče nastalo “jelo”. U spisima se navodi i da se reč “pizza” prvi put pojavljuje 997. godine i to u rukopisu iz italijanskog grada Gaete.

možda vas zanima i: Jedina namirnica koju svi jedu – HLEB!

S druge strane, postoji priča i da je prva pica nastala na području Mediterana. Odnosno da je to produkt mnogih kuhinja, jer su i Grci, Rimljani i Egipćani jeli tanko pečeno testo koje su bogatili uljem, belim lukom i začinima. Legenda, pak, kaže, da u italijanski lokalni pekari tanko razvijali testo i koristili ga da provere temperaturu svojih peći. A da testo ne bi bacili, poklanjali su ga sirotinji, koja je na njega stavljala ostatke obroka u vidu povrća i začina.

Vrste

Picu su svetu predstavili majstori iz Napulja i oni su najodgovorniji za globalnu popularnost iste. Najčuvenija je pica margarita, koja je naziv dobila po kraljici Margariti Savojskoj, a nastala u Napulju u 19. veku. Navodno je lokalni pekar bio zadužen za pripremu trpeze u svrhu posete kraljevske porodice – kralja Umberto i njegove pratilje Margarite. Kako bi ih impresionirao odlučio je da tanko pečeno testo obogati hranom koja najbolje oslikava Italiju i njena boje: paradajz, beli sir i bosiljak. Ovom idejom kraljevski par je bio impresioniran, te je zahvaljujući toj pohvali recept brzo počeo da se prenosi.

Danas je nemoguće utvrditi i prebrojati vrste pice, ali je jedno sigurno: svaki region prilagođava ovaj specijalitet stanovništvu i njihovim kulinarskim navikama. Druga i gotovo najvažnija stvar kod pice je način izrade testa, jer sam nadev je tek ukras na dobro sklopljenim sirovinama i valjano ispečenom testu. To tvrde majstori pice.

• Kaprićoza – paradajz-pire, gauda, šunka, šampinjoni, masline.
• Margarita – oljušteni paradajz, mocarela, maslinovo ulje, bosiljak.
• Kvatro stađone (Četiri godišnja doba) – paradajz, mocarela, pečurke, školjke, račići, paprika, šunka, crne masline, maslinovo ulje, limunov sok.
• Napolitana – paradajz, svež sir, salama, maslinovo ulje.
• Sicilijana – umak od paradajza, mocarela, paprika, suve kobasice, šampinjoni.
• Fungi (Pečurke) – umak od paradajza, kačkavalj, šampinjoni, ljute papričice.
• Vezuvio – umak od paradajza, kačkavalj, šunka.
• Sorpreza – umak od paradajza, kačkavalj, slanina, pečurke, jaje, luk, feferone.

Recept za testo (jedan od savremenijih)

Sastojci: 250 ml jogurta, 600 grama brašna, 1 kesica suvog kvasca, 100 ml ulja, 50 ml vode, 1 kašičica soli, prstohvat šećera.
Priprema: Zagrejati 250 ml jogurta da bude mlako, pa u njega dodati kesicu suvog kvasca, šećer, 50 ml vode i kašičicu brašna. Sve pomešati u dubokoj posudi i ostaviti testo da odmara oko 15 minuta. Posudu prekriti krpom ili aluminijumskom folijom. Nakon tog vremena dodati 100 ml ulja i so. Sve promešati pa dodavati malo po malo brašna. Sjedinjenu masu mesiti oko 10 minuta i to dok testo ne prestane da se lepi za prste. Nakon toga opet ostaviti testo da odmara oko pola sata.