Jedina namirnica koju svi jedu – HLEB!

Povezane objave

• Ovo je jedini put u godini kada kraljica Elizabeta krši tradiciju 12/12
• Ove stvari smo pogrešno učili u školama! 23/08
• Nobel za mir za Svetski program UN za borbu protiv gladi 05/10

Hleb je hrana koja se najviše jede na svetu i spada u osnovne namirnice. Iako od svega par sastojaka, ova hrana ima dugu istoriju i najpodložnija je promenama. U ishrani se koristi već, veruju stručnjaci, 30.000 godina.

Što se istorija hleba više istražuje, to su priče interesantnije. Pa se tako ni istraživači ne mogu dogovoriti. Prema jednima ovu važnu životnu namirnicu, prvi su proizveli Egipćani, dok drugi tvrde da potiče od autohtonih stanovnika Australije, Aboridžina.

Nepoznato je kako je napravljen prvi hleb, međutim najraniji dokazi o brašnu potiču iz gornjeg paleolita u Evropi. Hleb se kao osnovna namirnica pominje pre nekih 10. 000 godina u vreme kada su pšenica i ječam uzgajani u Mesopotamiji i blizu Nila.

Sa razvojem poljoprivrede, razvijala se i tehnika izrade hleba. Te je tako zabeleženo i da se deo svežeg testa odvajao za dalju upotrebu, nešto poput današnjeg kvasca, dok su Gali i Iberijci koristili penu obranu od piva. Prve peći sa vratima za potrebe pečenja hleba nastale su u Drevnoj Grčkoj.

Zanimljivo je i da se u srednjovekovnoj Evropi hleb koristio i kao tanjir. Ustajali hleb, dimenzija 15 cm sa 10 cm, nazvan je „rovokopač“. Na taj način se hleb nije bacao, jer bi nakon obroka on bio natopljen i mogao bi se pojesti. Takav bi se davao i siromašnima ili koristiti kao hrana za pse.

Širom sveta, zemlje su razvijale svoje verzije hleba, tako su Rimljani izmislili mlin na vodu oko 450. pne dok su oni bogatiji među njima, beli hleb smatrali kvalitetnijim i prikladnijim za obrazovane i imućne.

Isto tako, u britanskom srednjovekovnom periodu, pečenje hleba postalo je statusni simbol. Viši slojevi su preferirali fine, bele pogače, dok su oni slabijeg statusa imali raženi ili od mekinja.

pročitajte i : Za šta je dobar pčelinji hleb?

Druga vremena

Persijanci su izumeli sistem vetrenjača za mlevenje žitarica, a Meksikanci su napravili prve kukuruzne tortilje mlevene u kamenu. Tek 1834. godine u Švajcarskoj je izumljena revolucionarna mašina za mlevenje od čeličnih valjaka. Umesto da se drobe zrna, sistem valjaka je olakšao razdvajanje endosperma, klica i mekinja.

Dodavanje aditiva počelo je u 20. veku kako bi hleb bio beliji, mekši i trajao je mnogo duže. Što je dovelo do pada potrešnje hleba u SAD 1970. godina, ali je deceniju posle ponovo porasla i to zahvaljujući pekarima koji su počeli da proizvode zdravije hlebove bez hemikalija ili aditiva.

• Smatra je Francusku revoluciju započelo gladno stanovništvo tražeći isključivo hleb.
• Reč gluten potiče od latinske reči za lepak

Hleb i pivo na kućnu adresu

Pivnice, barovi i restorani u Nemačkoj ne rade, radi prevencije širenja koronavirusa, a što ih je dovelo do ozbiljnih problema u poslovanju. Tako je jednoj pivari u Diseldorfu ostalo oko 6.000 litara piva “Altbir” kojem se približio istek roka trajanja. Kako se pivo ne bi bacalo pivari, njih oko desetak, se udružilo.

Naime, počeli su da koriste prevreo ječam i drugo zrnevlje, za proizvodnju poznatog pekarskog specijaliteta – hleb Treberbrot. Vest o proizvodnji ovog hleba se brzo proširila, a zahvaljujući sastavu i obliku, on može da se šalje kurirskim službama. Cena hleba i boce piva je 3,95 evra.

U nastavku možete videti kako se pravi domaći hleb “iz holandske rerne”