Šećer je najdostupnija droga
Povezane objave
Potreba za preteranim unosom slatkiša ukazuje na mnogo ozbiljnije probleme, nego što je glad. Žudnja za slatkišima je fiziološki signal koje telo šalje, a može biti uslovljeno padom/skokom šećera u krvi.
Takođe i nizak procenat magnezijuma u organizmu uslovljava želju za slatkim. Naime, magnezijum je mineral koji je odgovoran za sintezu proteina u telu, kontrolu šećera u krvi, proizvodnju energije… Bez njega telo se oseća umorno i žudi za šećerom.
Organizam često šalje “dvosmislenu” poruku, te se neretko dešava da je organizam žedan, a mi tumačimo kao da je gladan. Dehidratacija ne mora uvek da bude u vidu suvih usta ili glavobolje. Kako nas to ne bi zbunjivalo potrebno je piti vodu sa elektrolitima, a pomažu i krastavaci, lubenica ili bobice.
Ranija istraživanja pokazala su ljudi jeli jedan kilogram šećera godišnje, a danas čak 28. Kada se ta brojka prebaci u kafene kašike, to je oko 6.800.
Stručnajci, s druge strane, preporučuju maksimalno 6 – 9 kafenih kašika šećera dnevno. Što mu u računici izgleda ovako: 6 kk na dan, za 365 je 2.190, a ako se uzima po 9 godišnji maksimium iznosi 3.285. Unos šećera možemo kontrolisati i ako pratimo informacije o njemu na pakovanjima hrane. Šećer je konzervans zato se i nalazi svuda.
Šećerna zavisnost
Šećer u ustima aktivira čula ukusa koji šalju određen signal mozgu. I upravo taj signal altivira tzv. sistem “nagrađivanja”. Tačnije, oslobađa se dopamin (hormon sreće) koji dalje inicira veću potrebu za slatkim, jer kako ne bi “kada se osećamo srećno i dobro”.
Šećer je poput droge za telo, jer, za razliku od drugih namirnica, on uvek izaziva istu želju i to onu za još! I samo on izaziva lučenje dopamina svaki put kada se konzumira. Redovnim trošenjem šećera vežba se sistem “nagrađivanja”, mozak se tome prilagođava i stvara sve veću potrebu.
Kao i sve druge zavisnosti i ovu treba lečiti. Doduše, ova je najlakša u lečenju. Mozak se može prilagoditi kako se smanjuje unos šećera, pa samim i žudnja za njim. Ali, ta promena može potrajati nekoliko nedelja, pa i meseci.
Slatki svet
Građani Izraela potroše 60 kilograma šećera po glavi stanovnika ili u proseku 165 grama šećera dnevno. Među prvih pet “žderača šećera” su i Malezija, Barbados, Fidži i Brazil. Pri dnu liste su Severna Koreja (po glavi stanovnika 3,5 kilograma). Međutim,već građani Južne Koreje potroše oko 30,6 kilograma, a u USA se pojede oko 32 kilogram po glavi.
Podaci kažu da je Indija najveći potrošač šećera (oko 26 miliona metričkih tona) što je više od potrošnje cele Evropske unije.
Istraživanja su pokazala da je šećer, baš u Indiji, “osnovna namirnica za masovnu upotrebu i najjeftiniji izvor energije za siromašne”. To pokazuje i podatak da je potrošnja šećera skočila, za manje od deceniju, sa 2,6 miliona tona godišnje na 13 miliona tona.
Međutim, ne troši se samo “sirovibeli” šećer, već njega dosta ima i u svim prerađevinama. Šećer se dodaje kako bi im popravio ukus, ali i produžio rok trajanja.
pročitajte još i kako pomoći telu: Koje namirnice regulišu nivo šećera u krvi?
Zamena za slatkiše
Prvo pravilo je da kada osetite potrebu za slatkim popijete vode! Limunada, bez šećera, ili čaj su takođe odlični u gašenju želje za slatkim.
Jedite sveže voće i povrće. Uz osećaj sitosti, telu će “dati” veliku količinu minerala, vitamina, biljnih vlakana i ostalih hranljivih materija.
Probajte zdrave grickalice: suve smokve, šljive, kajsije, grožđe, brusnice, banane… Suvo voće sadrži veliku količinu biljnih vlakana, pa je odlično sredstvo za regulisanje probave. Ali, i njega treba jesti umereno.
Bademe, lešnike, sve vrste oraha… – trebalo bi jesti svaki dan. Orašasti plodovi jačaju imunitet, ali kao i suvo voće ima visoku energetsku vrednost, pa treba voditi računa o količini.
Ako ne možete bez slatkiša, konzumirajte one koji u sebi imaju fruktozu, a možete se počastiti, s vremena na vreme, čokoladom koja ima veliki procenat kakaa, recimo 70 odsto.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*