Zanimljive činjenice o Sikstinskoj kapeli

01/11/2019, 10:04

Zanimljive činjenice o Sikstinskoj kapeli

Na današnji dan, 1509. godine javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo.

Sikstinska kapela (ital. Cappella Sistina) je najpoznatija kapela u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji papa u Vatikanu. Čuvena je po svojoj arhitekturi i fresko dekoraciji koju su radili najveći majstori renesanse: Mikelanđelo, Rafael, Bernini i Botičeli.

Pod patronatom pape Julija II, Mikelanđelo je od 1508. do 1512. oslikao 1100 m² tavanice Sikstinske kapele. Danas se ona smatra Mikelanđelovim najznačajnijim slikarskim dostignućem.

Zanimljivosti o Sikstinskoj kapeli

  1. Sikstinska kapela je ime dobila po papi Sikstusu (Sikstu) XIV, koji je naručio njenu gradnju. Prvu misu u kapeli papa Sikstus je održao 15. avgusta 1483.
  2. Kapelu svakog dana poseti oko 10.000 do 15.000 ljudi, odnosno oko pet miliona godišnje.
  3. Ulaz u Muzej Vatikana i Sikstinsku kapelu košta 16 evra, što Vatikanu donosi ukupan godišnji prihod od oko 80 miliona evra.
  4. Sikstinska kapela ima iste dimenzije kao Solomonov Hram na Gori Moriji, onako kako je opisan u Bibliji.
  5. Za tako važnu građevinu, spoljašnjost kapele je vrlo jednostavna. To je pravougaona građevina bez spoljnih ukrasa i bez ceremonijalnih ulaznih vrata: u nju se ulazi samo iznutra, iz drugih delova papske palate.
  6. Sikstinska kapela je služila (i još uvek služi) kao papina privatna kapela.
  7. Sikstinska kapela je najpoznatija po Mikelanđelovim freskama, ali još dosta pre Mikelanđela Siksto je od umetnika kao što je Botičeli naručio da oslikaju freske na dva uzdužna zid kapele: jedna priča priču o Mojsiju, a druga o Hristu. Čak i bez Mikelanđelovog dela, ove ranije freske spadaju u najznačajnije cikluse evropske fresko-umetnosti.
  8. Papa koji je naručio Mikelanđelovu fresku bio je Julijus II, nećak Sikstusa IV. “Nećaci” papa su u to doba često zapravo bili njihovi sinovi.
  9. Justus je želeo da na fresakma u Sisktinskoj kapeli bude prikazano 12 apostola, ali Mikelanđeloje to odbacio kao “bedno”.
  10. Pre nego što je Mikelanđelo počeo s radom, na plafonu kapele bilo je prikazano noćno nebo.
  11. Mikelanđelo je rad na plafonu počeo u julu 1508, a dovršene freske su otkrivene u oktobru 1512. Prizore iz Knjige postanja, od Stvaranja do Noja, slikao je obrnutim redom, ostavivši prikaz Boga za kraj.
  12. Mikelanđelov prikaz Boga, kao krupne ljudske prilike sa dugom belom kosom i bradom, prvi je takav prikaz. Na većin ranijih slika Bog se prikazuje samo kao ruka koja se spušta s neba.
  13. Suprotno legendi, Mikelanđelo nije slikao ležeći na leđima, već na uređaju koji je sam osmislio i koji mu je omogućavao da stoji uspravno.
  14. Freske u kapeli prekrivaju 1.110 kvadratnih metara, što je oko šestine fudbalskog terena.
  15. Godine 1536. konsil u Trentu je zatražio da se istaknutiji aktovi sa freske “upristoje”. Umetnik Danijel del Voltera angažovan je da “nepristojnim” aktovima docrta donji veš ili draperije tkanine. To mu je donelo podsmeh kolega i nadimak “Il Bragetone” – “Velike gaće”.
  16. Izbor novog pape je u kapeli prvi put održan 1482, a od 1870. održava se isključivo u njoj.
  17. Novoizabrani papa ne mora da bude kardinal. Može da da bude izabran svaki kršten, neoženjen, katolik muškog pola. Poslednji izabrani papa koji nije bio kardinal bio je Urban VI, 1378. Ako papa nije kardinal, odmah nakon izbora ga proglašavaju biskupom.
  18. Pre početka izbora, okupljenima se obraća jedan govornik koji nije papa, često neko od kapucinerskih monaha. Napitak kapućino dobio je ime po odori ovog monaškog reeda: smeđa riza sa belom kragnom.
  19. Kada svi kardinal uđu, ostali se izbacuju, s rečima “extra omnes” – svi napolje. Nakon toga, vrata kapele se zaključavaju. Odatle i ime skupa, konlakava: (zatvoreni) “cum clave”, tj “pod ključem”.
  20. Na frizu u crkvi Sveti Pavle izvan zidina, u Rimu, izgrađenoj na mestu na kom je sveti Pavle pogubljen 67. godine NE, naslikane su sve pape od Svetog Petra do danas. Rimljani veruju da će kraj sveta nastupiti kada na ovom frizu ne bude mesta za nove slike. Trenutno nakon Benedikta XVI ima mesta za još sedam papa.

Izvor: blic.rs

01/11/2019, 10:04

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*