Zašto je post dobar?

Povezane objave

• 10 stvari koje ne bi trebalo da radite kada ste ljuti 12/07
• 7 saveta za bezbedno sunčanje ovog leta 01/08
• 10 stvari koje niste znali o prehladi 08/02

Za pravoslavne vernike Božićni post je počeo 28. novembra i trajaće sve do Božića, 7. januara. U ovom periodu vernici na različite načine pročišćavaju, što podrazumeva i poseban način ishrane.

Iako se post održava iz religijskih razloga, on može u velikoj meri da poboljša i fizičko, a ne samo psihičko zdravlje onih koji ga se pridržavaju.

Zahvaljujući posebnom režimu ishrane tokom posta mogu se sprečiti neka oboljenja koja nastaju kao posledica neuravnotežene ishrane.

Kako post utiče na zdravlje?

S obzirom na to da se tokom posta jede hrana najsličnija vegetarijanskoj i mediteranskoj ishrani – bez namirnica životinjskog porekla, organizam ima 40 dana da se pročisti od toksina koje najčešće unosimo.

Velika količina različitog voća i povrća, ali i namirnica ribljeg porekla pune su antioksidanata koji pomažu telu da odstrani sve što nije dobro. Osim toga, tokom posta jedemo laganiju hranu pa je organizmu lakše da svari sve što smo pojeli, čime štedi vreme koje može da iskoristi za eliminaciju toksina iz organizma.

Strog post

Prema “pravilima” posta trebalo bi da se tokom 40 dana, koliko traje post, bar ponekad u potpunosti suzdržimo od hrane. Ukoliko to uradimo bar jednom nedeljno – sredom ili petkom, to u velikoj meri može da pomogne organizmu.

Suzdržavanjem od hrane dajemo organima priliku da se “odmore”, čime se ubrzava topljenje masnih naslaga, ćelije i tkiva se podmlađuju, a pamćenje se izoštrava.

Šta se tokom posta ne jede?

Post podrazumeva sudržavanje od namirnica koje su životinjskog porekla, koje su inače izvor belančecina i zasićenih masnoća koje utiču na povišen nivo holesterola i razvoj ateroskletoze.

Osim toga, ove namirnice mogu biti uzrok i depresije, dijabetesa, hipertenzije, srčanih bolesti, sindroma hroničnog umora, bronhijalne astme, neuroza, mentalnih bolesti i slično.

Ovo je dokaz da je post dobar za dugoročno zdravlje jer za tih 40 dana, koliko traje post, svoje telo odvikavamo od uobičajnih namirnica koje, u prevelikoj meri, mogu veoma negativno uticati na zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko.

Jednoličnost ishrane tokom posta

Tokom posta pomozite svom telu da se što više pročisti tako što ćete izbegavati i neke koje, iako nisu životinjskog porekla, imaju određene sastojke koji mogu da negativno utiču na zdravlje.

Period posta možete iskoristiti da biste promenili uobičajen način ishrane, što ne znači da je dovoljno samo izbaciti meso i druge proizvode životinjskog porekla, nego i na primer, magrarin, sokove, beli hleb i lisnato testo.

Ako vam se čini da ne postoji način da se pravilno hranite tokom posta i da udovoljite svom apetitu, pokušajte da pojačate unos voća kao što je banana, jabuke i suvo voće – grožđe, šljive, smokve. Umesto slatkiša i sokova, voće će vam nadoknaditi potrebu za šećerom i zasitiće vas.

Beli hleb i lisnato testo inače mogu da dovedu do poremećaja i gojaznosti, pa bi ih i tokom posta trebalo izbegavati. Postoje i druga peciva – sa integralnim brašnom ili heljdom, koji su podjednako hranljivi i mnogo zdraviji.

Iako je magrarin biljnog porekla, u sebi sadrži i druge sastojke koji utiču na visok nivo holesterola, triglicerida i povećavaju rizik od vaskularnih kompikacija, angine pektoris i infrakta miokarda.