Šta je Sindrom slomljenog srca?

Povezane objave

• Zbog čega su neki ljudi levoruki 27/04
• Multitasking loš za mozak 25/05
• Kako do dobrog raspoloženja od ranog jutra? 23/05

Slomljeno srce ne postoji samo kao stih u pesmama ili mit u realnom životu, ono je sidrom čiji tačan uzrok nije jasan. Smatra se da bi nagli porast hormona stresa, poput adrenalina, mogao privremeno oštetiti srce nekih ljudi, međutim i to je samo sumnja. Utvrđeno je da Sindromu slomljenog srca često prethode intenzivni fizički ili emocionalni događaji.

Potencijalni pokretači sindroma su:

• Smrt voljene osobe
• Zastrašujuća medicinska dijagnoza
• Zlostavljanje u porodici
• Izgubiti ili čak dobiti mnogo novca
• Iznenađenje
• Gubitak posla ili finansijske poteškoće
• Razvod
• Fizički stresovi: infekcije COVID-19, slomljene kosti ili velike operacije

Kako objašnjavaju stručnjaci, sindrom slomljenog srca je privremeno stanje srca koje često nastaje zbog stresnih situacija i ekstremnih emocija. Stanje takođe može biti izazvano ozbiljnom fizičkom bolešću ili operacijom. Ljudi sa sindromom slomljenog srca mogu imati iznenadni bol u grudima, pa ga često povezuju sa srčanim udarom.

možda vas zanima i: Kako “preživeti” slomljeno srce?

Naime, ovaj sindrom pogađa samo deo srca, privremeno remeteći normalni rad srca, s tim što ostatak organa nastavlja normalno da funkcioniše, ali se mogu javiti snažnije kontrakcije. Simptomi sindroma slomljenog srca su izlečivi, a stanje se obično preokrene za nekoliko dana ili nedelja.

Simptomi

• Bol u grudima
• Kratki dah

Takođe je moguće da neki lekovi izazovu sindrom izazivajući nagli porast hormona stresa. Lekovi koji mogu doprineti sindromu slomljenog srca su:

• Epinefrin (lečenje teških alergijskih reakcija ili teškog napada astme)
• Duloksetin  (lečenje nervnih tegoba kod osoba sa dijabetesom ili za lečenje depresije)
• Venlafaksin (lek za depresiju)
• Levotiroksin (lek za lečenje poremećaja rada štitne žlezde)
• Ilegalni stimulansi (metamfetamina i kokaina)

Razlika između sindroma i srčanog udara

Srčani napadi su obično izazvani potpunom ili skoro potpunom blokadom srčane arterije, a do čega dolazi zbog stvaranja krvnog ugruška na mestu suženja, zbog prisutnih masnih naslaga u zidu arterije. Kod sindroma slomljenog srca, srčane arterije nisu blokirane, ali protok krvi u arterijama srca može biti smanjen.

saznajte još i: Koji znaci ukazuju na probleme sa srcem?

Faktori rizika

Sidrom pogađa žene mnogo češće nego muškarce i to starije od 50 godina. Takođe, sindromu su sklonije osobe koje imaju neurološke poremećaje, kao što su povrede glave ili epilepsija, mada u potencijalne spadaju i ljudi koji su skloni anksioznosti ili depresiji. Dobra vest je, što se izuzetno retko dešava da se od ovog sindroma umire.

Sindrom slomljenog srca se može ponoviti, zato lekari preporučuju lečenje beta blokatorima ili sličnim lekovima, kako bi se sprečio uticaj potencijalno štetnih efekata hormona stresa na srce.