Hranite se u skladu sa svojim godinama!

Povezane objave

• Đumbir utiče na naš pogled na svet? 14/01
• Koji su simptomi upale slepog creva? 14/12
• Jutarnji napitak za zdravlje 19/08

Često ono što biste voleli da jedete nije ono čime biste trebali da se hranite. Ovo je najočiglednije kod dece – koja bi volela da žive na slatkišima.

Međutim, vremenom shvatate da je ishrana veoma važna i da od izbora namirnica kojima ćete se hraniti može da zavisi kvalitet vašeg života.

Upravo zbog toga veoma je važno hraniti se zdravo, pravilno i – u skladu sa svojim godinama. Pored načina života, ishranu bi trebalo prilagoditi i svom starosnom dobu.

Osim što vam možda ne prija ista hrana kao pre 10 godina, isto tako – vašem organizmu je i potrebna drugačija ishrana nakon nekog vremena.

Ishrana tokom 20-ih godina života

U ovom periodu života ljudi najčešće nemaju problema sa težinom. Metabolizam u ovim godinama radi savršeno, pa možete bez problema da izgubite nekoliko kilograma viška.

Upravo je ovo razlog zbog kog je u ovom periodu života dozvoljeno sve jesti, a ukoliko ipak potrebno da držite dijetu kako biste skinuli višak kilograma, dovoljno je samo da jedete puno voća koje je bogato vitaminima i koje se “slaže” sa povećanim naporima i fizičkim aktivnostima. Voćna kiselina – pektin – odlično sagoreva kalorije, a poboljšavaju metabolizam i varenje, zbog čega se kilogrami prosto tope.

Ishrana između 30 i 39 godine

Vremenom metabolizam usporava, a prvo usporavanje osetićete nakon 30. godine života. Ukoliko želite da održite liniju koju ste imali u svojim 20-im godinama, potrebno je da unosite malo manju količinu kalorije i da budete fizički aktivni.

Najbolje bi bilo da se potrudite da održavate određenu kilažu kojom ste zadovoljni, jer ukoliko želite da skinete neke kilograme, to će već sada biti mnogo teže. Kile neće odlaziti istom brzinom kao pre, a ako u tome i uspete za kraći vremenski period – izgledaćete starije, jer će se koža opustiti i naborati.

Tokom 30-tih godina nije nemoguće izgubiti kilograme, ali je najbolje to činiti postepeno – do dve kile mesečno. Dijeta u ovim godinama bi trebalo da podrazumeva mnogo povrća. Na ovaj način održaćete mladalački izgled.

Ishrana od 40 do 49 godine

Nije retkost da žene nakon 40. godine počinju da imaju problema sa težinom, pogotovo imaju decu. Osim toga, rani ulazak u menopauzu, kada polni hormoni polako prestaju da se luče, može tome doprineti.

U ovom periodu života dolazi do ubrzanog stvaranja masnih naslaga, dok se mišićna masa ubrzano smanjuje. Upravo zato potrebno je obrazizi pažnju ne samo na to – šta se jede, nego i kada.

Najbolje bi bilo najveću količinu hrane u toku dana pojesti ranije, a da poslednji obrok bude lagan i ne posle 18-19 časova. Preporučuje se da se ishrana sastoji od ribe i morskih plodova, biljog ulja umesto masti, a da se so i preslani obroci izbegavaju – jer doprinse još većem zadržavanju vode u organizmu.

Ishrana od 50 do 60 godina

S obzirom na to da je osobama koje imaju između 50 i 60 godina potrebno 30 odsto manje energije nego mlađim ljudima, u skladu sa tim bi trebalo i da se hrane, kako ne bi imali problema sa kilažom.

Preporučuje se da ishrana bude podeljena u četiri ilipt manjih obroka u toku dana, bez prejedanja. Zbog toga što organizam u ovim godinama sporije i teže vari hranu, potrebno je jesti odgovarajuće namirnice kako se masnoća ne bi taložila i kako bi digestivni trakt funkcionisao.

Najbolje bi bilo jesti voće kao što je ananas koji je bogat enzimima koji veoma uspešno razlažu masnoću. Pored toga, potrebno je unositi i dovoljnu količinu vitamina C koji predstavlja odličnu pomoć digestivnom traktu.

Ishrana nakon 60. godine

Posle napunjenih 60 godina samo 15 odsto mase tela čine mišići, zbog čega je jako teško smršati ukoliko tome težite. Brzo miršavaljenje pre svega sa sobom povlači smanjenje mišićne mase, koja u ovim godinama ne bi trebalo da se gubi.

Dijete koje se predlažu za ove godine života podrazumevaju malo porcije hrane u toku dana, a glavno pravilo je da ne jedete više od 40 grama masnoće dnevno. Preporučuju se voće i povrće, riba i ostale namirnice koje se lako vare, koje nisu visokokalorične, a koje sadrže sastoje koji mogu biti izvor potrebne energije.