Šta nam antigenski testovi govore?

Povezane objave

• Ove namirnice nemojte nikada stavljati u zamrzivač! 10/01
• Protein koji sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina 22/05
• Najveći neprijatelj mirnog sna 03/03

Jedno od pitanja na koje naučnici nisu do kraja uspeli da odgovore je ono u vezi sa trajanjem imuniteta nakon preležane infekcije, ali i koliko su ljudi zaštićeni nakon prve doze vakcine. Delimično odgovor može dati test na antitela, međutim ni on ne daje odgovor u celosti kada je nivo imuniteta u pitanju.

Na tržištu se nalaze dve vrste testa. Jednim se utvrđuje prisustvo antitela u organizmu, dok se drugim  ispituje koliko su učinkovita antitela protiv virusa. Prvim testom se pouzdano može utvrditi da li je osoba imala kovid-19. Drugi je poznat i kao neutralizacijski test. Kod ovih analiza krvni serum se u laboratoriji dovodi u kontakt s delovima koronavirusa i na taj način se utvrđuje kolika je preciznost antitela.

Imunolog Karsten Vacl kaže da su neutralizacijski testovi precizniji, kao i da, ako osoba ima mnogo antitela u krvi, mala je verovatnoća da će sva ta antitela ciljati pogrešan deo virusa. Drugim rečima, to znači da test na antitela pokazuje da organizam ima određen nivo zaštite, ali se ne može precizno reći koliki je on.

Cena testova se razlikuje od države do države, ali u  većini Evrope cena je za prvi oko 20 evra, dok drugi ili neutralizacijski testovi staju  između 50 i 90 evra. Takođe, u pojedinim zemljama se mogu naći i tkz. kućni testovi, međutim stručnjaci savetuju da se oni ne koriste na svoju ruku.

Tipovi antitela

Za stručnjake su posebno zanimljive tri vrste. Antitela koja brzo deluju protiv virusa su IgA i IgM. Ova antitela se brzo stvaraju, s tim što se njihov nivo nakon završetka infekcije smanjuje brže nego treća vrsta. Ta treća vrsta su IgG antitela, tačnije “memorijske ćelije”. Oni  mogu ostati u organizmu mnogo duže i “setiti se” da je neprijatelj bio virus Sars-CoV-2. Osobe koje imaju te memorijske ćelije brzo mogu razviti novu “vojsku odbrane” kada to bude bilo potrebno.

IgG antitela organizam počinje da stvara nekoliko dana od početka infekcije, pa se zato i samo testiranje na taj tip antitela radi oko dve nedelje nakon infekcije. Važno je reći da testovi na IgM, ako se rade u tom intervalu, mogu biti negativni, baš zato što ovaj tip  antitela brzo nestaje. Stručnjaci navode da se testovi na IgA i IgM antitela, bar prema do sada sakupljenim informacijama, nisu se pokazali posebno produktivnim u pandemiji.

T – ćelije i svrha testa

S druge strane, i osobe kojima je negativan rezultat testa, mogu imati određeni nivo zaštite. I to, pre svega, zahvaljujući T-ćelijama (T-limfocitima). Ove ćelije ne napadaju odmah viruse, nego se zakače za naše ćelije. Preciznije, napadaju ljudsku ćeliju koju je zaposeo virus i to ih  čini izuzetno važnim u ljudskom imunom sistemu. Epidemiolozi objašnjavaju, da oni koji su imali relativno blagu infekciju koronavirusom, mogu brzo da izgube antitela, ali to ne znači da im istom brzinom opada i nivo T-ćelija.

Test treba da rade osobe s narušenim imunim sistemom ili pacijenti koji uzimaju imunosupresivne lekove. Dok ljudi koji su primili i drugu dozu vakcine tim testovima mogu proveriti nivo antitela u organizmu. Za sve druge, vakcinisane ili ljude koji su se potpuno oporavili sam značaj testa je ograničen.

izvori: Radio021; Hina, BBC