Koliko je prisustvo koronavirusa kod životinja opasno za ljude?

Povezane objave

• NATO Program “Nauka za mir i bezbednost”: poziv za finansiranje višegodišnjih projekata 10/05
• Vladimir Vrbaški i Best Seed Producer podržali Ravno Selo film festival 10/06
• Kako antioksidansi deluju na organizam? 18/10

Naučnici smatraju da je nadzor hitan, jer bi jeleni mogli da deluju kao veliki rezervoari virusa i da služe kao izvor za nove varijante

Majkl Tonković proveo je nedelju posle Dana zahvalnosti u prerađivačkim pogonima jelena u okolini Ohaja, uzimajući briseve leševa da bi ih testirao na Sars-CoV-2, virus koji može da izazove Covid-19.

Kada je lovcima objasnio svoj cilj, uobičajena reakcija je bila: izvoli, posluži se. A možda možeš i da ih iskasapiš, šalili su se.

Jeleni kao potencijalni rezervoar virusa

Bez obzira na to da li su lovci videli korisnost studije koja testira jelene na virus koji izaziva Covid, Tonković, administrator programa za jelene u Odeljenju za prirodne resurse u Ohaju, za divlje životinje, svakako jeste. Belorepi jelen zaražen virusom pronađen je u 15 država, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede SAD.

Naučnici koji rade na Steten Ajlendu u Njujorku, takođe su nedavno otkrili veoma zaraznu varijantu Omikrona koja po prvi put kruži među vrstama.

Iako sam Covid-19 nije pronađen kod jelena, ostaje nejasno koliko bi prisustvo virusa kod jelena moglo biti ozbiljno za ljude. Jednako je neizvesno da li bi bilo šta uopšte moglo da se uradi da se ograniči njegovo širenje.

„Ako ih dobijaju kroz kanalizaciju, đubre ili oticanje… verovatno ništa ne možemo da uradimo povodom toga“, rekao je Tonković.

Naučnici ipak smatraju da je nadzor hitan. Jeleni bi mogli da deluju kao veliki rezervoari virusa i da služe kao izvor za nove varijante koje bi se potom mogle preliti na ljude. Ako ne znate gde je virus, smatraju oni, ionako težak zadatak upravljanja njime postaje nemoguć.

„Kada imate populaciju tako veliku i blisku ljudima“ kao što je belorepi jelen koji služi kao rezervoar za virus, „ima smisla da ga držite na oku“, rekao je Tonković.

Studija, koja još nije recenzirana, ilustruje potrebu za „ciljanim nadzorom, kako bi se bolje razumela cirkulacija Sars-CoV-2 kod divljih životinja“, rekao je Sureš Kučipudi, veterinarski mikrobiolog sa Univerziteta Pen Stejt koji je vodio istraživački tim Steten Ajlenda.

„Pre nego što zaključimo da li se nešto može učiniti ili ne, prvo moramo da definišemo problem.“

Neki kućni ljubimci sposobni za transfer virusa

Istraživači su takođe nedavno otkrili da su hrčci i kune kućni ljubimci sposobni da pokupe virus od ljudi, i da ga prenesu na njih.

Iako nema dokaza da su jeleni sposobni da zaraze ljude virusom, mogli bi da zaraze i druge životinje, a pošto su u divljini, a ne u zatočeništvu poput hrčaka i kuna, taj rizik je „mnogo značajniji“, rekao je Kučipudi .

Međutim, kontrolisanje širenja virusa među životinjama je često teško ili nemoguće, rekla je Sara Olson, epidemiolog u Društvu za zaštitu divljih životinja.

Ona ukazuje na to kako je Covid-19 uspeo da se proširi među ljudima uprkos posetama zdravstvenim radnicima i alatima kao što su vakcine. Ona je takođe navela razarajući uticaj bolesti kao što je sindrom belog nosa, koji je, uprkos naporima naučnika da ih  zaštite, ubio više od 90% tri vrste slepih miševa u Severnoj Americi, prema studiji objavljenoj u časopisu Conservation Biology.

Vakcinacija kao odgovor?

Što se tiče rešavanja širenja virusa među jelenima, Olson ne misli da je primena naših standardnih odgovora na Covid kod ljudi – kao što je pokušaj da ih vakcinišemo, realna. Umesto toga, istraživanje je „poziv da udvostručimo naše napore, da obratimo pažnju na zdravlje divljih životinja, da razumemo šta se dešava u ovim prostorima koji su trenutno neka vrsta crnih kutija“, rekla je ona.

Jedan od ciljeva naučnika je da saznaju da li se virus širi sa čoveka na jelena putem otpadnih voda, što bi onda omogućilo službenicima javnog zdravlja da razmotre: „Kako štitimo deponije da bismo sprečili širenje bolesti sa ljudi na divlje životinje?“ upitala je Olson.

Napori u prevenciji mogli bi da dobiju podsticaj nakon što je Predstavnički dom 4. februara usvojio Zakon o monopolu, koji poziva američku vladu da radi s drugim zemljama i nevladinim organizacijama na zatvaranju komercijalnih tržišta divljih životinja, odakle neki naučnici misle da je pandemija nastala, i da okonča trgovinu kopnenim divljim životinjama za ljudsku ishranu, s ciljem da se smanji potražnja za divljim životinjama kao hranom. Međutim, samo je jedan republikanac glasao za predlog zakona, a nejasno je da li će on ostati zaboravljen u Senatu.

Rizik od zaraze preko životinja ipak veoma nizak

U međuvremenu, Kučipudi je rekao da neizvesnost o širenju virusa među jelenima i drugim životinjama znači da je priča o kraju pandemije preuranjena.

„Varijanta Omikrona bi mogla da nastavi da se preliva na životinje i evoluira, i stoga ne možemo da popustimo i moramo da nastavimo da sledimo mere predostrožnosti“, kao što su maskiranje i socijalno distanciranje, rekao je on.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) nastavljaju da naglašavaju da je rizik od zaraze Covidom od životinja veoma nizak. Dženifer Remzi, veterinar za divlje životinje kompanije Montana Fish, Wildlife and Parks, poziva lovce u vezi s tim, koje poziva da nose rukavice i da se pridržavaju dobre higijene kada rukuju leševima.

Zaista, za mnoge lovce razgovor o potencijalnom virusu kod jelena nije ništa novo. CDC već dugo poziva ljude da testiraju životinje koje love pre nego što jedu njihovo meso (reč je o jelenima i losovima), ali za sada nema dokaza o infekciji kod ljudi. Čini se da je isto i sa Covidom, barem za sada.

„Ne čini se da treba paničiti već samo nešto čega treba biti svestan“, rekla je Remzi.