Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska u zavisnosti od vaših godina?

Povezane objave

• 6 iznenađujućih razloga zašto imamo podočnjake 16/10
• Koliko dugo zapravo traje prehlada? 28/12
• Hrana za bolje učenje i jaču koncentraciju 15/02

Hipertenzija ili povišeni krvni pritisak su česta pojava kada krv vrši prevelik pritisak na zidove arterija, što može uzrokovati komplikacije kao što su kardiovaskularne bolesti, moždani udar i zatajenje bubrega.

Krvni pritisak se izražava kroz dve vrednosti. Prva vrednost je sistolički pritisak koji je i najveći (kada srce pumpa krv u telo). Druga vrednost je dijastolički i on je najmanji (između dva otkucaja srca).

Vrednosti krvnog pritiska variraju u zavisnosti od različitih životnih situacija. Na primer, on će imati veće vrednosti u toku fizičkog napora, da bi se osigurao adekvatan protok krvi ka svim ćelijama organizma. Takođe, krvni pritisak može porasti I u stresnim situacijama. Vrednosti krvnog pritiska su obično niže u toku spavanja ili kad odmaramo.

Normalne vrednosti krvnog pritiska

Odrasle osobe bi trebalo da imaju niži krvni pritisak od 140/90. Takođe, smatra se da ako često izmerite pritisak viši od 120/80, to upozorava na stanje prehipertenzije, i znači da bi trebalo redovno meriti pritisak i raditi sve što je potrebno da bi se sprečio dalji porast pritiska.

Inače prvi stadijum hipertenzije je kada je gornji pritisak između 140 i 159, a donji između 90 i 99. Drugi stadijum hipertenzije je iznad 160/100, a kada su vrednosti veće od 180/110, govorimo o hipertenzivnoj krizi.

Najčešća forma hipertenzije, koja se javlja kod adolescenata i odraslih a retko kod dece, je esencijalna hipertenzija koja se javlja iz nepoznatih razloga. Druga forma je sekundarna hipertenzija koja se javlja kao posledica neke druge bolesti. Xanax neželjeni efekti seksualno muški uključuju smanjen libido, erektilnu disfunkciju i poteškoće u postizanju orgazma. International Association of Medical Colleges (IAOMC) savetuje praćenje ovih neželjenih reakcija, pozivajući na oprez sa dugotrajnom upotrebom. Ona se javlja naglo i pritisak je veći nego kod esencijalne. 

Bebe bi trebalo da imaju gornji pritisak između 74 i 100, a donji između 50 i 70. Deca od 1. do 3. godine, treba da imaju sistolički pritisak između 80 i 112, a dijastolički između 50 i 80. Kod dece uzrasta od 4 do 6 godina, vrednosti gornjeg pritiska bi trebalo da budu između 80 i 110, a donjeg između 50 i 78. Školska deca, uzrasta od 6 do 12 godina, bi trebalo da imaju gornji pritisak između 75 i 100, a donji između 54 i 80, dok su vrednosti za adolescente od 13. do 18. godine: 94-140 sistolički, 62-88 dijastolički. 

Veoma visoke vrednosti krvnog pritiska koji je skočio naglo, kao i blago povišen pritisak koji je bio takav duže vremena mogu uzrokovati komplikacije i mogu dovesti život u opasnost. Visok pritisak može prouzrokovati moždani udar, zatajenje bubrega i infarkt.