Novo istraživanje otkriva vezu između Alchajmerove bolesti i cirkadijanog sata

Povezane objave

• Najukusniji prirodni antidepresivi 17/09
• Kanabis produžava život obolelih od karcinoma? 02/08
• Izlečite proširene vene sa samo dva sastojka 15/10

Istraživanja pobuđuju nadu za nove terapije koje bi mogle pomoći u borbi protiv bolesti i simptoma.

Ljudi kod kojih se razvije Alchajmerova bolest mogu iskusiti poremećaje spavanja godinama pre nego što stanje zavlada, ali se ispostavljalo da je naučnicima poslovično bilo teško da utvrde da li jedno izaziva drugo ili je nešto složenije u pitanju.

Sada su istraživači u SAD bacili svetlo na ovu misteriju, u radu koji budi nadu u nove terapije i kako bi „dobra higijena sna“ mogla da pomogne u borbi protiv ove bolesti i njenih simptoma.

Nalazi pokazuju da 24-časovni cirkadijani sat ljudi kontroliše sposobnost mozga da očisti svojeglave proteine povezane sa Alchajmerovom bolešću. Ako su naučnici u pravu, studija bi objasnila, barem delimično, kako poremećaj cirkadijanog ritma i poremećaj spavanja mogu dovesti do pojave i progresije Alchajmerove bolesti, i kako bi sprečavanje takvog poremećaja moglo sprečiti to stanje.

„Cirkadijani poremećaji su u korelaciji sa Alchajmerovom dijagnozom i sugerisano je da bi poremećaji spavanja mogli biti rani znak upozorenja za Alchajmerovu bolest“, rekla je dr Dženifer Harli, koja je vodila istraživanje na Rensselaer Polytechnic institutu u Njujorku.

Alchajmerova bolest se javlja kada se izgube veze između nervnih ćelija u mozgu. Bolest je progresivna i povezana je s abnormalnim plakovima i spletom proteina koji se stalno gomilaju u mozgu. Bolest je najčešći uzrok demencije i pogađa sve veći broj ljudi, s tendencijom rasta.

Da bi mozak bio zdrav, mikroglijalne imune ćelije traže i uništavaju problematične proteine koji prete da se akumuliraju u mozgu. Jedna vrsta proteina na koju ciljaju ćelije naziva se beta amiloid, što je obeležje Alchajmerove bolesti.

Pišući u časopisu Plos Genetics, Harli i njen tim opisuju kako su pronašli dnevni ritam u mikroglijalnim ćelijama, koji je pokretao redovne talase čišćenja proteina. Kada su ćelije izgubile svoj cirkadijani ritam, rutina čišćenja je posustala.

„Poremećaj pravilnog vremena čišćenja beta amiloida mogao bi biti jedan od razloga zašto vidimo povećanje plakova koji se formiraju u mozgu tokom Alchajmerove bolesti”, rekla je Harli.

Dok poremećaji spavanja često nastaju pre Alchajmerove bolesti, Harli i mnogi drugi naučnici sumnjaju da postoji složena interakcija između njih. Ometanje sna i cirkadijanih ritmova omogućilo je nakupljanje beta amiloida, kaže Harli, ali je to zauzvrat oštetilo moždane ćelije koje su pokretale cirkadijani sat, uzrokujući dalje nakupljanje beta amiloida.

„Već neko vreme znamo da postoji ritam u uklanjanju beta amiloida u mozgu“, rekla je Harli. „Kako starimo, što je izraženije kod pacijenata sa Alchajmerom, ovaj ritam nestaje.

Ovaj gubitak može dovesti do povećanja beta amiloida u mozgu. Međutim, nalazi ukazuju na terapije koje bi potencijalno mogle smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti ili smanjiti ozbiljnost simptoma. Harli kaže da je možda moguće stimulisati sposobnost mozga da očisti beta amiloide jednostavnim intervencijama, kao što je izlaganje svetlosti, ili sofisticiranijim terapijama koje podstiču aktivnost imunih ćelija.

„Briga o našem snu ili cirkadijanim ritmovima, koji se ponekad naziva dobrom higijenom sna, može biti u stanju da smanji opterećenje beta amiloida tokom našeg životnog veka“, rekla je ona. „Smanjenje opterećenja amiloidom može značiti smanjenje simptoma Alchajmerove bolesti ili odlaganje početka ili progresije bolesti.