Aspirin ne pomaže u lečenju kovida19

Povezane objave

• Veštački zaslađivači povećavaju rizik od dijabetesa? 03/04
• Stres na radnom mestu svakodnevica skoro svakog radnika 03/10
• Bivši model Men’s Healtha objašnjava kako biti u formi i u 60. godini 23/03

Lek aspirin ne povećava šanse za ozdravljenje ljudi koji su oboleli od koronavirusa, pokazalo je nedavno istraživanje. Prema britanskoj studiji, pacijenatima, koji su oboleli od kovida19, je ranije uočen  rizik od nastanka krvnih ugrušaka u organizmu. U istraživanju, koje je sprovedeno u periodu između novembra 2020. i marta 2021. godine, učestvovalo je 15.000 pacijenata.

Pacijenti oboleli od kovida 19 primali aspirin kako bi se utvrdila delotvornost tog leka koji se, inače, koristi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka kada su u pitanju druge bolesti. Stručnjaci su njima 7.351  dali po 150 miligrama aspirina dnevno, dok 7.451 pacijent nije primo lek.

Stručnjaci navode da nisu otkrili dokaze koji bi dokazali da aspirin smanjuje smrtnost, ali je uočeno da su pacijenti koji su trošili aspirin, nešto kraće bili u bolnici. Preciznije oni su na bolničkom lečenju bili 8 umesto uobičajenih 10 dana.

saznajte još i: Koji znaci ukazuju na probleme sa srcem?

Studija je prema rečima profesora zaraznih bolesti na Oksfordu, Petra Hobia  pokazala da su rezultati odnosno razlike zanemarljive i ne mogu da opravdaju širu upotrebu aspirina u lečenju kovida19. Profesor Martin Landrej kaže da je pomalo razočaran činjenicom da se “jedan jeftin i rasprostranjen lek pokazao neefikasnim u tom slučaju”. Međutim, on navodi da je od izuzetne važnosti da se sprovode slična istraživanja, iako su rezultati razočaravajući, jer se na taj način dolazi do terapije koja bi mogla da deluje, a koja ne.

O aspirinu

Aspirin je uobičajeni lek za ublažavanje manjih bolova, bolova i temperatura. Ljudi ga takođe koriste i kao protivupalno sredstvo ili sredstvo za razređivanje krvi. Svakodnevno uzimanje može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, poput srčanog ili moždanog udara, ali i uticati na smanjenje krvnog pritiska, a u malim dozama može sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.

Aspirin sadrži salicilat, jedinjenje koje se nalazi u biljkama, a njegova upotreba prvi put je zabeležena pre oko 4.000 godina. Naime, Hipokrat je koristio koru vrbe, a u kojoj se nalazi pomenuto jedinjenje, za ublažavanje bolova i groznice.

pročitajte još i U pećinama pre 50.000 godina korišćen aspirin!

Preporuka stručnjaka iz SAD je da odrasli u dobi od 50 do 59 godina mogu svakodnevno uzimati aspirin kako bi sprečili rak debelog creva, kao i kardiovaskularne bolesti.Takođe, lekari uglavno NE PREPORUČUJU aspirin osobama mlađim od 18 godina.

Razlog za to je mogućnost  stvaranja Reieov sindroma, koji se može pojaviti nakon virusne infekcije poput prehlade, gripa ili vodenih boginja. Reieov sindrom može dovesti do trajne povrede mozga ili smrti. S druge strane, lekar može prepisati aspirin detetu pod nadzorom, ako ima Kavasaki bolest ili da spreči stvaranje krvnih ugrušaka nakon operacije na srcu.

Osobe koje imaju neku od dole navedenih stanja ne bi smeli da troše ovaj lek bez lekarskog nadzora:

• poremećaji krvarenja, poput hemofilije
• nekontrolisani visoki krvni pritisak
• astma
• peptični čir ili čir na želucu
• bolesti jetre ili bubrega

Stručnjaci navode i da aspirin reaguje sa drugim lekovima pa treba biti vrlo oprezan kada je u pitanju zajednička konzumacija. Ukoliko se aspirin pije zajedno sa lekovima kao što su diklofenak, ibuprofen i naproksen, može doći do krvarenja. Ne bi smeo ni da se uzima sa antidepresivima (citalopram, fluoksetin, paroksetin, venlafaksin i sertralin), a u kombinaciji sa varfarinom, aspirin može smanjiti antikoagulantne efekte leka.

Kao i kada su svi drugi lekovi u pitanju, lekari podvlače, da se ništa od njih ne pije na “svoju ruku”, da je obavezna konsultacija sa izabranim doktorom kako bi se ispratilo dejstvo i, eventualne, posledice uzetog medikamenta.