8 svakodnevnih navika koje mogu da izazovu panični napad

Povezane objave

• Da biste sačuvali zdravlje, obim struka ne sme prelaziti polovinu visine tela 08/04
• Koliko vode zaista treba da pijemo? 28/08
• Koji su uzroci gubitka pamćenja? 03/04

Mnogi smatraju da je potrebna velika trauma kako bi osoba imala panični napad, ali ponekad, on može biti uzrokovan negativnim mislima ili nezdravim emotivnim navikama.

Šta je panični napad?

Postoji ogromna razlika između nervoze i paničnog napada. Panika dolazi iznenada, u vreme intenzivnog straha, a simptomi mogu da traju i do sat vremena. Najčešće, panični napad prati nejednak srčani ritam, bol u grudima, prekomerno znojenje, drhtavica i poteškoće u disanju.

Šta izaziva panični napad je individualno, pa je zato veoma važno identifikovati okidače, kako bismo mogli da upravljamo njima. Ipak, izbegavanje nekih navika, uz pomoć psihoterapeuta, može pomoći da umanjimo panične napade.

Navike koje izazivaju panični napad

Preuveličavanje

Pretvaranje nekog događaja u nešto mnogo ozbiljnije nego što zapravo jeste, može da utiče na pojavu paničnog napada.

Pogrešno tumačenje znakova tela

Katastrofalno pogrešno tumačenje fizičkih senzacija može da dovede do paničnoh napada. Na primer ukoliko preskakanje srca, što se dešava iz brojnih zdravstvenih razloga, protumačite kao srčani udar.

Donošenje prebrzog suda

Ukoliko “trčite pred rudu” i donosite neosnovane i brebrze zaključke, možete pogoršati anksioznost, što dovodi i do paničnih napada. Samo ukoliko vas neko, na primer, nije pozvao odmah ili odgovorio na SMS poruku, ne znači da ne želi sa vama da se čuje ili da se nešto loše desilo.

Emotivno rezonovanje

Emotivno rezonovanje je zaključivanje na osnovu emotivnog odgovora, a ne logičnog sleda događaja ili bez obzira na dokate ili činjenice. Ukoliko osetite da nešto treba da uradite, ne znači da je to ispravno.

Pročitajte i… Misli kojima izazivamo anksioznost

Previše vremena uz društvene mreže

Društvene mreže mogu da dovedu do upoređivanja, što dovodi do brojnih negativnih misli, pretežno o sebi. A sve ovo i te kako utiče i na povećani rizik od paničnog napada.

Analiziranje

Ukoliko preterano analizirate svaku izgovorenu reč ili postupak, skoro da ne postoji šansa da u jednom trenutku ne dobijete panični napad.

Prokrastinencija

Odlaganje obaveza za poslednji čas dovodi do nagomilanog posla, manjka vremena i naravno, panike izazvane kratkim rokom.

Previše samoće

Mala izolacija pomaže ljudima koji pate od anksioznosti, ali koliko će biti izolovani, zavisi od njihovih misli. Ukoliko previše razmišljate i analizirate, doći ćete do brojnih negativnih misli koji dalje dovode do paničnih napada.