Plastične mikročestice pronađene u ljudskoj krvi

Povezane objave

• Biljka koja održava pluća zdravim 25/03
• Kineska svemirska stanica Taingong-1 pada nazad na Zemlju u martu 17/01
• Iz čega su evoluirali neandertalci? 06/05

Najnovije otkriće pokazuje da ove čestice mogu da putuju po telu i zadrže se u organima.

Zagađenje mikroplastikom je prvi put otkriveno u ljudskoj krvi, a naučnici su pronašli sitne čestice kod skoro 80% testiranih osoba.

Ovo otkriće pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima. Njihov uticaj na zdravlje je još nepoznat. Ipak, istraživači su zabrinuti, jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a poznato je da čestice iz zagađenog vazduha ulaze u telo i izazivaju milione preranih smrtnih slučajeva godišnje.

Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika sada kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. I do sada se znalo da ljudi konzumiraju sitne čestice plastike kroz hranu i vodu, kao i da ih udišu, a pronađene su u izmetu beba i odraslih.

Naučnici su analizirali uzorke krvi 22 anonimna davaoca (sve potpuno zdrave osobe), i našli su plastične čestice kod njih 17. Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, koja se obično koristi za proizvodnju flaša za piće, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda. Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese.

„Naša studija je prvi pokazatelj da imamo polimerne čestice u krvi, to je revolucionaran rezultat“, rekao je profesor Dik Vetak, ekotoksikolog na Slobodnom univerzitetu Amsterdamu u Holandiji. „Međutim, moramo da proširimo istraživanje i povećamo veličinu uzoraka, broj procenjenih polimera itd.“ Dalja istraživanja brojnih grupa su već u toku, rekao je on.

„Svakako je razumno biti zabrinut“, rekao je Vetak. „Čestice su tu i prenose se po celom telu.“ On je rekao da je prethodni rad pokazao da je prisustvo mikroplastike 10 puta veće u fecesu beba u poređenju s odraslima i da bebe hranjene plastičnim flašama gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.

„Takođe generalno znamo da su bebe i mala deca ranjiviji na izlaganje hemikalijama i česticama“, rekao je on. „To me mnogo brine.“

Novo istraživanje je objavljeno u časopisu Environment International, gde objašnjava prilagođavanje postojećih tehnika za otkrivanje i analizu čestica malih dimenzija od 0,0007 mm. Neki od uzoraka krvi sadržali su dve ili tri vrste plastike. Tim je koristio čelične igle za špriceve ​​i staklene cevi da bi izbegao kontaminaciju i testirao pozadinske nivoe mikroplastike koristeći prazne uzorke.

Vetak je priznao da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju između uzoraka krvi. „Ipak je ovo pionirska studija“, rekao je on, a sada je potrebno više posla. Rekao je da razlike mogu odražavati kratkoročnu izloženost pre uzimanja uzoraka krvi, kao što je ispijanje kafe iz šolje obložene plastikom ili nošenje plastične maske za lice.

„Veliko pitanje je šta se dešava u našem telu“, kaže Vetak. „Da li se čestice zadržavaju u njemu? Da li se transportuju do određenih organa, kao što je prolaz kroz krvno-moždanu barijeru? I da li su ovi nivoi dovoljno visoki da izazovu bolest? Hitno moramo da finansiramo dalja istraživanja kako bismo mogli sve da saznamo.”

Novo istraživanje je finansirala Holandska nacionalna organizacija za istraživanje i razvoj zdravlja i Common Seas, socijalno preduzeće koje radi na smanjenju zagađenja plastikom.

„Proizvodnja plastike će se udvostručiti do 2040. godine“, rekao je Džo Rojl, osnivač dobrotvorne organizacije Common Seas. „Imamo pravo da znamo šta sva ova plastika radi našim telima. Common Seas, zajedno s više od 80 nevladinih organizacija, naučnika i poslanika, traže od vlade Velike Britanije da izdvoji 15 miliona funti za istraživanje uticaja plastike na ljudsko zdravlje. EU već finansira istraživanja o uticaju mikroplastike na fetuse i bebe, kao i na imuni sistem.

Nedavno istraživanje je pokazalo da se mikroplastika može zakačiti za spoljne membrane crvenih krvnih zrnaca i može ograničiti njihovu sposobnost da transportuju kiseonik. Čestice su pronađene i u placentama trudnica, a kod trudnih pacova brzo prolaze kroz pluća u srca, mozak i druge organe fetusa.

Novi rad objavljen prethodne nedelje, čiji je koautor Vetak, procenio je rizik od raka i zaključio: „Detaljnije istraživanje o tome kako mikro i nanoplastika utiče na strukture i procese ljudskog tela, te da li i kako može transformisati ćelije i indukovati karcinogenezu, hitno je potrebno, posebno u svetlu eksponencijalnog povećanja proizvodnje plastike. Problem je svakim danom sve hitniji.”