Da li nam život prolazi pred očima tokom umiranja?

Povezane objave

• Šta treba da znamo o hvatanju ugljen-dioksida iz atmosfere 11/11
• Bavljenje baštovanstvom je lekovito 04/03
• Tajne hotela sa 5 zvezdica 21/04

Naučnici su prijavili neočekivanu aktivnost mozga kod pacijenta (87) koji je preminuo od posledica usled srčanog udara.

Kada je Hari Stamper aktivirao bombu da spase planetu Zemlju u filmu „Armagedon“, njegov život mu je bljesnuo pred očima. Sada su u okviru jednog istraživanja otkriveni zapanjujući tragovi da takva vrsta sećanja možda nije holivudska hiperbola.

Međunarodni tim naučnika prijavio je neočekivanu situaciju u kojoj su snimili aktivnost mozga 87-godišnjeg pacijenta dok je umirao.

Čovek je primljen u bolničko odeljenje hitne pomoći nakon pada koji je doveo do krvarenja u mozgu, a potom i pogoršanja. Kada su lekari uradili elektroencefalografiju (EEG), otkrili su da pacijent ima epilepsiju. Međutim, tokom snimanja EEG-a doživeo je srčani udar i preminuo.

Tim kaže da analiza snimka od 30 sekundi pre i nakon što je čovekovo srce prestalo da kuca, sugeriše da je u poslednjim trenucima doživeo promene u različitim vrstama moždanih talasa, uključujući alfa i gama moždane talase. Studija sugeriše da se interakcije između različitih tipova moždanih talasa nastavljaju nakon što krv prestane da teče kroz mozak.

Međutim, dodaju istraživači, to takođe otvara intrigantnu mogućnost. „S obzirom na to da je unakrsna veza između alfa i gama aktivnosti uključena u kognitivne procese i pamćenje kod zdravih subjekata, intrigantno je spekulisati da bi takva aktivnost mogla podržati poslednji ‘priziv života’ koji bi se mogao desiti u stanju blizu smrti.”, piše tim u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience.

Međutim, nalazi su zasnovani na snimcima samo jedne osobe, tako da istraživači pozivaju na oprez, napominjući između ostalog da traumatske povrede mozga i oštećenje bele mase mogu uticati na moždane talase, dok na aktivnost mreža u mozgu takođe mogu uticati antikonvulzivni lekovi. kao što je onaj koji je prepisan pacijentu.

Ipak, istraživači kažu da bi rezultati mogli imati važne implikacije.

„Ovi nalazi dovode u pitanje naše razumevanje kada se tačno život završava i stvaraju važna naredna pitanja, kao što su ona u vezi s vremenom doniranja organa“, rekao je dr Ajmal Zemar, neurohirurg na Univerzitetu u Luisvilu, SAD, i koautor studije.

Profesor Anil Set, neurolog iz Univerziteta u Saseksu, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da su podaci „prilično jedinstveni“, napominjući da etički nije bilo moguće planirati prikupljanje takvih snimaka. Ipak, dodao je, pitanja ostaju aktuelna.

„Istraživanje proširuje rad od pre oko 10 godina, pokazujući karakteristične ‘provale’ moždane aktivnosti kod glodara pre smrti, s određenim aktivnostima mozga i nakon srčanog zastoja, posebno u takozvanom ‘gama’ frekvencijskom opsegu”, rekao je on.

„Ova studija, koja pokazuje slične nalaze kod umirućeg čoveka, istovremeno je dirljiva i fascinantna, ali da li snimljena aktivnost leži u osnovi bilo koje posebne vrste subjektivnog iskustva, bilo da se radi o takozvanim ‘iskustvima bliske smrti’, ili utiscima iz života koji blistaju pred našim očima, nemoguće je reći, a verovatno će tako i ostati.”

Dr Stiv Tejlor, psiholog sa Univerziteta Lids Beket, se slaže s tim. „Mislim da ne možemo pretpostaviti da je ovo reprezentativan primer kako se ljudski mozak ponaša prilikom smrti“, rekao je on, dodajući da je takođe teško povezati povećanje gama moždanih talasa s „flešbekovima“ pre smrti.

„Vraćanje slika iz života se zapravo može desiti kada ljudi nisu fiziološki blizu smrti, na primer, ima mnogo takvih slučajeva tokom padova“, rekao je on.