Da li posao koji radite uzima danak u vidu oštećenja na vašem telu?

Povezane objave

• Toplotni talasi na oba Zemljina pola zabrinjavaju naučnike 22/03
• Asteroid koji je zbrisao dinosauruse udario je u proleće 26/02
• Koji sastojci čine gazirana pića nezdravim? 16/03

Postoji čitava industrija posvećena održavanju zdravlja sportista i sportistkinja. Ako ste krovopokrivač ili zidar, radnik na građevini, imaćete sreće ako dobijete nekoliko korisnih saveta o istezanju.

Na trgu Svetog Petra u Mančesteru, nekoliko desetina momaka u radnoj odeći stoje u velikom krugu. U centru se nalazi žena, verovatno neka vrsta fizioterapeuta, koja ih je vodila kroz niz vežbi zagrevanja. Ruke su pravile vrteške, vratovi su rotirani, kolena prigrljena uz grudi… Zaista simpatičan prizor, ali verovatno redak primer kompanije koja radi pravu stvar svojom radnom snagom.

Zatim, prošle nedelje, mladić kojeg ćemo zvati Tom iz Tauntona, radio je tri godine kao krovopokrivač. Pretpostavljamo, da je on jedan od brojnih studenata  u oblasti medija koji diplomiraju svake godine i imaju teškoća da pronađu posao na televiziji. Rekao je da se prilično dobro snašao u pokrivanju krovova i da je uživao u tome. Pa zašto je onda stao?

„Video sam druge krovopokrivače, i cigle i skele i šta god, koji su to radili dugo vremena, i fizičko stanje u kojem su bili… Samo sam mislio da ne želim da završim tako.

Pomislio sam na sve mnoge sportiste koje sam intervjuisao i provodio vreme s njima, fudbalere, ragbiste, boksere i tako dalje, koji su pričali o dugoročnoj šteti koju nanose svom telu radeći svoj posao. U potpunosti ih poštujem i saosećam s njihovim problemima, ali retko kada sam razmišljao o fizičkom uticaju na tela ljudi koji svakodnevno rade fizičke poslove. I, za razliku od sportista, sumnjam da imaju stalan pristup fizijatrima, maserima, medicinarima i tako dalje, timovima za podršku koji pomažu da se sportisti ne raspadnu. Niti, pretpostavljam, ne zarađuju onoliko novca koliko treba da bi platili za privatnu fizioterapiju; čisto sumnjam da je NHS opremljen da bude od velike pomoći po tom pitanju. Za razliku od sportista koji mogu da se odmore, iako nevoljno, očekujem da mnogi fizički radnici imaju poslodavce koji ne obraćaju mnogo pažnje na njihove bolove. A što se tiče samozaposlenih, oni ionako neće moći da priušte pauzu.“

Tomu, krovopokrivaču koji je postao trkač, postavljeno je pitanje da li je ikada video nekoga na licu mesta da radi bilo kakvu vrstu istezanja, zagrevanja, ili bilo čega drugog da bi svoje telo pripremio da se izbori s onim šta mu predstoji. Tom se, očigledno, samo nasmejao.

Kevin Lidlou je ovlašćeni fizioterapeut od 30 godina koji kaže da iznova i iznova posmatra posledice ovog zanemarivanja. On govori o „trošenju konstitucije“ koje na kraju istroši i kida tela radnika. „Smatramo da oni samo nastavljaju s radom bez obzira na to. Kada prestanu, zauvek ili samo privremeno iz nekog razloga, problemi koje su nagomilali se sami otkrivaju. U tom trenutku možemo ih naučiti šta da rade, tačnije šta je trebalo da rade, ali do tada je već kasno.“

Uradili smo brzu internet pretragu za „vežbe istezanja za fizičke radnike“. Tamo ima korisnih stvari, ali, koliko smo mogli da vidimo, nema baš previše saveta. Veliki deo dolazi s Novog Zelanda, iz nekog razloga.

Pretpostavljamo da što je manje gradilište, manja je verovatnoća da će se striktno poštovati pravila o zdravlju i bezbednosti. Ali čak i na većim projektima kojima se intenzivno upravlja, pitamo se da li se više radi na zaštitnim šlemovima, zaštitnim čizmama i bezbednosnim radnim praksama koje imaju za cilj, što je razumno, smanjenje nesreća na radu, a ne dugoročnu štetu koja se svuda nanosi telima radnika.