Odakle toliko tekstova na Vikipediji?

Povezane objave

• Glumiti seks teže je od mršavljenja 19/03
• Zanimljive činjenice o prvom antibiotiku na svetu- penicilinu 11/03
• Otkrivena misteriozna izumrla vrsta 27/06

Verovatno nikad niste čuli za Sverkera Johansona, najplodnijeg pisca na Vikipediji. Ovaj Šveđanin ima diplome iz građevinarstva, ekonomije, oblasti fizike elementarnih čestica i lingvistike. Njegov najveći doprinos je na poljima retkih životinjskih vrsta.

Do sada je napisao više od dva miliona tekstova za online enciklopediju. Uprkos njegovom neverovatnom opusu verovatno nikad niste pročitali nijedan njegov tekst jer uglavnom piše na švedskom ili na filipinskom. Takođe, njegov doprinos na Vikipediji nije rezultat samo njegovog samostalnog rada.

“Najveći deo njegovih unosa stvoren je pomoću kompjuterskog programa – poznatog kao bot. Program gospodina Johansona češlja baze i druge digitalne izvore informacija, a potom ih ‘pakuje’ u članke. Kada je dan naročito plodonosan, njegov ‘Lsjbot’ stvori i do 10.000 novih unosa”, navodi Vol Strit žurnal.

Upotreba botova je dozvoljena po pravilima koja regulišu sajt, mada mnogi smatraju da je to instrument koji sputava ljudsku kreativnost.

Vikipedija je najpoznatija online enciklopedija sa više od trideset miliona odrednica napisanih na više od 260 jezika. Autor članaka na ovoj enciklopediji može da bude svako ko poseduje računar i internet. Od školovanih i stručnih eksperata do običnih posetioca, tekstove može da unosi i menja svaki korisnik koji se besplatno može registrovati. Upravo zbog toga uvek postoji dilema koliko su informacije na Vikipediji tačne. Većina tekstova je zasnovana na činjenicama, jer veliki broj kompetentnih autora radi na tome, ali ipak uvek morate sa rezervom uzimati ove informacije, upravo zbog toga što svako ima pristup i mogućnost da menja sadržaj.

Naime, istraživanje uglednog časopisa “Nature” iz 2005. godine ukazalo je na to da Vikipedija i “Enciklopedija Britanika” imaju jednak udeo grešaka, odnosno jednaku tačnost. Britanika se pobunila protiv ovakvog zaključka, a autori istraživanja su zatim taksativno pobili sve prigovore urednika Britanike, navodi se na Vikipediji.

Vikipedija je odlično mesto za brzo informisanje i sticanje instant znanja, ali ne može biti najsigurniji izvor za istraživanja i slično. Preporučljivo je da se podaci sa ovog sajta provere i potvrde u drugim izvorima, jer je nemoguće u potpunosti kontrolisati tačnost svakog sadržaja.