Odakle nam zlato?

Povezane objave

• Bizarna predviđanja koja su se obistinila 30/03
• Koja zemlja je najneposećenija zemlja na svetu? 05/08
• Uginula je “najtužnija” slonica na svetu 07/03

Rašireno je verovanje da je zlato nastalo od drevne supernove. Ali dokazi novih istraživanja pokazuju da je zlato nastalo na drugačiji način.

Kataklizmički sudar dve neutronske zvezde mogao bi biti uzrok stvaranja zlata. Zbog sudara desili su se kratki i intenzivni izbačaji gama zraka, zbog čega je nastao i oblak “otpadnog materijala” koji sadrži mešavinu teških metala, među kojima se našla i velika količina zlata.

Svift satelit, koji koristi NASA u potrazi za gama zracima, koristili su i astronomi i otkrili su upravo jednu takvu eksploziju koja se desila u veoma udaljenom delu svemira – 3,9 milijardi svetslosnih godina daleko od Zemlje.

Eksplozija koja je detektovana nazvana je GRB 130603B i bila je veoma intenzivna, a istraživači su procenili da je materijal koji je tada nastao veličine jednog stotog dela Sunca, a izbačen je u svemir nakon eksplozije. Deo tog materijala sačinjavalo je i zlato.

Vođa istraživanja, Edo Berger, koji je astrofizičar na Harvard-Smitsonijan centru za astrofiziku, sa svojim timom pratio je infracrveni sjaj koji je nastao posle eksplozije i trajao danima. Zaključili su da takav sjaj mogu da proizvedu samo radioaktivni teški elementi kojih ima mnogo u neutronskim zvezda. Tako su došli i do zaključka da su izbačaji gama zraka proizvod sudara dve neutronske zvezde.

Berger i njegov tim naučnika došli su do zaključka da je primarni faktor za nastanak zlata u kosmosu upravo sudar neutronskih zvezda, kojih je bilo mnogo u posledjih 14 milijardi godina – nakon Velikog praska.

Rašireno je verovanje da je zlato nastalo od drevne supernove, ali nova istraživanja pokazala su da je razlog nastanka zlata ipak nešto drugo

„Procenili smo da je količina zlata proizvedena i izbačena tokom sudara dve neutronske zvezde, verovatno jednaka masi deset Meseca, što je prilično mnogo“, rekao je Berger.

Ova količina zlata bi na današnjem tržištu koštala 10 oktiliona dolara – cifra sa 28 nula.

Eksplozije gama zraka su najdramatičniji događaju u univerzumu i dovoljno su snažni da proizvedu plemenite metale, za razliku od supernove, koja može da proizvede samo lakše elemente, kao što su ugljenik i gvožđe.

„Da parafraziram Karla Sagana: Mi smo svi napravljeni od zvezda, a naš nakit je napravljen od sudara dve zvezde“, rekao je Berger.

Studija, po kojoj je zlato nastalo sudarom neutronskih zvezda, još uvek čeka na objavu u časopisu “The Astrophysical Journal Letters”, ali onlajn verzija je već dostupna.

Izvor: Nacionalna geografija